Izdaja

Boli me

Stvarno me je ošamarila? To ne boli. Mene boli nešto drugo. Nešto mnogo gore. Gledam se neko vreme u ogledalo u  hodniku na spratu. Ulazim u svoju sobu. Imam čudan utisak kao da više ne postojim.
Zaključavam vrata od sobe. Skidam traku sa glave i neko vreme je gledam.
Šta znači biti nindža?
Stiskam šaku i bacam traku.
Naslanjam se na vrata.
,,Sine, otvori. Mama je.'' Trebalo mi je dosta snage i vremena da se dignem. Otključavam vrata i padam na Hinatine ruke.
,,Boruto!''- viknula je prestrašeno.
,,Oprosti.'' Ustajem dok me ona pridržava.
,,Samo lezi. Biće sve u redu.''
Drhtim u postelji.
,, Popi ovo!'' Uzimam tabletu i stavljam je u usta, ali mi se vraća. ,,Ne mogu. Šta nije u redu sa mnom?'' Uplašen sam.
,,Biće sve u redu.'' Grli me. To prija. Toplo je.
,,Mama, izvini.''- šapućem.
,,Nemaš potrebe da se izvinjavaš.''- ubeđuje me.
,,Otac me mrzi, zar ne?''
,,Šta ti pada na pamet?'' Raširila je oči u čudu.
,,Pa, nije pričao sa mnom danas. Ignorisao me je.''
Napravila je grimasu.
,,Verovatno čeka da se ti prvi izviniš.''
,,Ne mogu to sada.''
,,Znam. Srediće se to.'' Milovala mi je kosu.
                              ***
Himawari POV
,,Mama, šta je sa bratom?''
,,U haosu je. Tonari je rekao da će sve biti u redu ako budemo tu za njega, ali nije...
,,Pa i nisu baš svi tu za njega!''
,,Na šta misliš?''- pita me.
,,Mislim na oca. Uvek izabere ,pogodan' trenutak da kažnjava brata i ne priča sa njim.''
,,Pa, Naruto...''
,,Nemoj ni da pokušavaš da ga braniš! Zašto  jednom ne možeš da budeš na bratovoj strani? Treba mu to sada. Moram da razočaram oca, ali ovog puta on nije onaj kome je najgore!'' Penjem se na sprat i ulazim u Borutovu sobu.
Oči su mu sklopljene.
,,Hima?''- pita.
,,Ja sam. Kako se osećaš? ''
,,Ako krenem da pričam u tome, dosadiću ti.''
Odmahujem glavom.
,,Tu sam da te slušam.''
,,Nisam više nindža.''
,,Kako to misliš? Šta se desilo?'' Nadam se da mi ton glasa ne odaje iznenađenje.
,,Izgubio sam razlog za to.''
,,Ti si najhrabriji  i najači nindža koga znam.''
,,Oprosti. Na smetnji sam. Majka se stalno brine za mene i ponekad te zapostavlja.
,,Ne. Nisi na smetnji. Ti si moj brat. Volim te i brinem za tebe.
Vidim mu suze.
,,Učini da prestane! Boli me!'' Nikada ga nisam videla ovakvog. Uradila bih šta god treba samo da mu pomognem.
Donela sam odluku.
Krećem prema Saradinoj kući.
,,Šta ti radiš ovde?''- pitala je ljuto.
,,Šta si uradila mom bratu?''
,,Dobio je ono što zaslužuje.
Uhvatila sam je za vrat i pribila uza zid.
,,Slušaj me ti prljava kučko! Zavlačiš mog brata četrnaest godina. Četrnaest! Onda ga samo šutneš. Kada te pogledam to je sve što vidim.'' Ona se nasmejala uhvatila me za vrat i okrenula me, tako da sam sada ja bila  pribijena uza zid.
,,Slušaj me, mala! Ja radim u mom životu sve što želim! Ako želim nekoga da zavlačim, zavlačiću ga! Ako želim nekoga da šutnem, šutnuću ga. Tvom bratu bi bolje bilo da me ostavi na miru, a tebi da se gubiš odavde!''
Izlazim iz njene kuće, ošamućena.
Kako je postala jača od mog tensegana? Kada sam je dotakla osetila sam se čudno. Da li je moguće da je ona postala Occucuki?