Izdaja

Osećanja se ne menjaju

Boruto POV
Čujem korake. Kao da me neko prati. Vidim belo, a zatim mi dugina svetlost upada u oči. Čiji su to koraci? Ko je to? ,,Boruto''- neko me zove. Okrenuo sam sam leđa onoj predivnoj svetlosti i video tu predivnu crnu kosu i te tople, duboke crne oči.
,,Sarada.''
,,Dođi''- zove me.
Prilazim joj. Pruža mi ruku.
,,Želim da plešem.''
Dok smo plesali znao sam da gledam u staru Saradu. U onu za koju se nadam da će se jednog dana vratiti. Da li sam u raju?
,,Boruto. Boruto.'' Glas više nije zvučao kao njen. Umesto one divne dugine svetlosti, ugledao sam bledu svetlost sijalice,  umesto njemog predivnog parfema miris bolnice. Majka je stajala nad mojim krevetom.
,,Da li me čuješ,mili?"
,,Čujem te."
Pogledao sam okolo i video da sam na infuziji.
,,Kako sam dospeo ovde?"- pitao sam.
,,Onesvestio si se." Tako je. Šikadai mi je rekao da Sarada odlazi na Mesec i ja sam se onesvestio. Koja slabost!
,,Želim da idem kući.''- rekao sam pospano.
,,Ne još, dušo."
,,Šta je Sakura rekla? Zašto sam se onesvestio?"
,,Kaže da si zbog prevelikog šoka doživeo nervni slom."
Noć se spustila. Majka je spavala pored mene naslonjena na zid. Ja nisam mogao da zaspim.
Gledao sam kroz prozor moje sobe. Mnogo toga mi se vrzmalo po glavi.
Šta bi se desilo da onu noć nisam otišao na košarku? Kako bi onda saznao za njih dvoje? Da li sam, nesvesno uvredio Micukija, pa mi ovako vraća? Da li sam uvredio Saradu? Ona treba da zna da to nikada ne bi namerno uradio.
Čujem korake. Iskoristio sam svoj specijalan vid da vidim ko dolazi. Moj otac. Zatvorio sam oči praveći se da spavam.
Vrata sobe se otvaraju. Neko mi miluje kosu. Čujem njegov glas.
,,Šta nije u redu sa tobom,sine? Šta te muči? Voleo bi da možeš da pričaš sa mnom.''
,, I ja bi voleo da to mogu, ali kada mi neko udari šamar, onda mi je teško da mu verujem.''- pomislio sam
Bilo je četiri sata ujutro kada sam konačno zapao.
                             ***
Micuki je ljubio Saradu. Budući da sam poslednjih meseci često gledao taj prizor nisam pokazivao da sam previše uznemiren. Stajao sam i mirno gledao u njih.
Micuki mi je zatim prišao i bacio me na pod. Bio sam previše slab da bi se odbranio.
,,Pogledaj se. Ti imaš smelosti da sebe nazivaš nindžom? Patetičan si!" Uzeo je drveni kolac i njime mi probio srce. Poslednje što sam video bili su njih dvoje kako se smeju,a poslednje što sam pomislio je ,,Zašto?"
                      ***
Budim se, znojav i uspravljen u krevetu. Otišao sam do kupatila i umio se. Zagledao sam se u svoj odraz u ogledalu. Umesto njega sam video njih dvoje. Nešto nije u redu sa mnom, siguran sam u to.
                          ***
Pušten sam kući vrlo brzo.
Ušao sam u sobu i seo na prozorsku dasku. Sinoć sam razmišljao o mnogo čemu.
U glavi sam napravio listu svih promena koje sam uočio kod Sarade:
- Oči su joj mutne
-Napeta je i nervozna bez razloga
- Snaga joj je ne normalno porasla
Moguće je da je sve na šta sumnjam tačno.Šta ako je Micuki stvarno hipnotisao Saradu? Možda i nije. Možda je sve to samo moja paranoja.
Hinata je ušla u sobu.
,,O čemu razmišljaš?''- pitala me je.
Ispričao sam joj svoje sumnje.
Uzdahnula je.
,,Mogu li da ti kažem nešto,sine?"- pitala je. Klimnuo sam glavom.
,,Kada se devojka zaljubi njena osećanja se ne menjaju tako lako. Iskreno, ona ne mogu da se promene."
Pružila mi je moju traku za glavu. ,,Sačuvala sam ti je."
,,Ne zaslužujem to, mama. Otac je bio u pravu, kada mi ju je uzeo."
,,Da je to tačno, ne bi je dobio nazad." Smejala se.
,,Ne znam šta treba da uradim."
,,Znaš, dušo. Znaš tačno šta moraš da učiniš. Uradi to!" Uzeo sam traku u ruke i počeo da je stežem.
                           ***
Nakon nekog vremena, bio sam na Mesecu.
,,Šta radiš ovde?" Micuki se kretao prema meni, besnog pogleda.
,,Ne želim da se borim sa tobom, druže."
,,Ali, ja želim da te uništim."- odgovorio je.
Izmakao sam se taman toliko da me ne udari i izvukao zelenu kuglicu iz njegovih grudi. Video sam deo njegovih sećanja. Stajao je ovde. Tonari mu je zario ovu kuglicu u grudi i poslao ga da to isto učini sa Saradom. Položio sam njegovo onesvešćeno telo na pod.
,,Tonari.''- pomislio sam. ,,Ali, zašto?"
Nisam imao vremena da o tome razmišljam.
Otišao sam do Sarade.
,,Skloni se od mene!"- vikala je.
,,Šta ti se desilo, princezo? Znam da me voliš. Da li se sećaš kada si rekla da ćeš me uvek voleti? Vidiš, ja još uvek verujem u to."
,,To je bila laž, Boruto. Namerno sam te zavlačila."
,,To nije bila laž i ti to znaš! Ako je bila, zašto onda još uvek nosiš taj medaljon?"
Medaljon koji sam joj poklonio, još je uvek stajao oko njenog vrata.
,,Da li se sećaš? Kada smo jedno drugom obećali da ćemo biti tu jedno za drugo,čak i ako naši svetovi počnu da se ruše?"
Izgledala je kao da je dirnuta sa tom rečenicom. Iskoristio sam taj momenat, da izvadim kuglicu hipnoze iz njenih grudi.
Zavirio sam u njena sećanja. Taj dan, kada se sve promenilo, bila je na trgu. Micuki se iznenada pojavio pred njom i zario joj kuglu u grudi. Pokušala je da se izbori, ali nije mogla.
Poljubio sam joj čelo.
Pre nego što ponovo odem kući, moraću da se obračunam sa jednom osobom.
Tonari.
,,Boruto, šta nije u redu?"- pitao me je.
,,Znam da si ti ono uradio Saradi. Zašto?"
,,Ona je tvoja ljudskost. Ona je jedino što te drži da ne postaneš monstrum. Da bi bio vladar prestola Meseca moraš da se isključiš."
,, Ali, ti si rekao da zaslužujem da ostanem na Zemlji i budem srećan!"
,,Ja to stvarno mislim, ali svi u dvorcu žele da me ti naslediš. To je tvoja sudbina."
Zacrnilo mi se pred očima. Ništa više nisam video. Počeo sam da udaram.
Osetio sam da me neko hvata oko struka.
Nakon nekog vremena, ponovo sam jasno video. Himawari me je držala.
,,Prestani!"- rekla je.
,,Povredio je Saradu!"
,,Povredio je svog sina(Micukija)takođe."
,,Kao da se on brine za bilo koga osim za sebe! Samo on i njegova moć!"
,,Nije ima izbora! Dvorani su ga pritiskali da tako uradi!"
Nisam više mogao da slušam te bedne izgovore. Uzeo sam Saradino telo i vratio je na Zemlju. Bili smo u našoj zajedničkoj kući. Položio sam je na krevet i pomislio ,,Napokon su obe strane popunjene.''
Uzeo sam joj desnu ruku, onu na kojoj je stajao prsten. Znao sam da ne smem da je izgubim ponovo.
Moje suze biće savršen štit. Suze su za Occucukije mnogo više od samo suza. One su štit.
Prelazio sam prstima po njenoj kosi i znao sam da će kada se probudi, biti ona ista Sarada koju sam nekada znao.
Trgla se.
,,Boruto, šta se dešava?" Bila je zbunjena.
,,Imam neki gorak ukus u ustima. Možeš li mi dati malo vode?"
Dok je pila vodu, gledao sam je u oči i znao...vratila se!
,,Kako se osećaš?"- ponovo sam pitao.
,,Kao da sam prespavala dva meseca."
Nasmejao sam se sam za sebe. To je skoro pa tačno.
Uhvatila se za glavu.
,,Da li si dobro?"- pitao sam.
,,Boruto, kakve su ovo slike?"- pitala me je. ,,Šta sam videla?"
Ispričao sam joj šta se dešavalo, dok je bila hipnotisana.
,,Ne mogu da verujem šta sam ti uradila!" Ćutao sam.
Klekla je pred moje noge i zgrabila mi ruku.
,,Molim te, oprosti mi!"
Bio sam zatečen.
,,Nemoj da klečiš preda mnom." Povukao sam je gore. ,,Nisi to uradila namreno."
,,Sada mi je jasno zašto mi je ukus u ustima gorak. Mora da baš nije bio najlepši osećaj ljubiti se sa njim." Nasmejao sam se.
Poljubila me je. Mislim da nam je ovo bio najduži poljubac ikada.
,,Niko se bolje ne ljubi nego ti!"- rekla je.
                               ***
,,Mama, bila si u pravu."- bio sam u mojoj sobi i pričao sa Hinatom. ,,U vezi čega?"- pitala me je.
,,Svega!"- odgovorio sam.
,,Tonari je hipnotisao Micukija i Saradu i naterao ih da se vole... i zalečila me je."- rekao sam. ,,Ne boli me više.''
,,Žao mi je što si prolazio kroz sve to i drago mi je što si dobro."
,,Idem da se vidim sa Saradom."
,,Čekaj. Znaš šta si mi obećao?"- upitala me je.
,,Uradiću to. Izvini ću se ocu!"
                              ***
Sarada je bila u Zmijinoj jazbini.
,,Kakvo si mi iznenađenje spremio." Nedostajao mi je taj predivan osmeh.
Poveo sam je do jedne pećine. Unutra je bilo mračno.
,,Pazi da se ne sapleteš!"- rekao sam.
,,Gde me to vodiš?"
Očima sam upalio gomile sveća koje su bile oko nas. One su osvetlile crteže koje su bili uklesani u kamenu.
,,Šta ćeš sa Micukijem?"- pitala me je.
,,Već sam pričao sa njim. Objasnili smo se.''
,,Još uvek ste prijatelji, jel da?"
,,Naravno."- odgovorio sam.
Htela je nešto da kaže, ali sam joj stavio kažiprst preko usana.
,,Ne kvari ovakav trenutak sa rečima.''- prošaputao sam.
                         ***
Kada sam se vratio kući pokucao sam na vrata očeve radne sobe.
,,Žao mi je zbog mog ponašanja proteklih meseci."
,,Imaš li neko objašnjenje za to?"
Kako da mu objasnim šta mi se događalo?
,,Prečudno je, da bi se o tome pričalo.''
,,Možda i nije. Odrastaš.''
Klimnuo sam glavom.
,,Vraćaš li se u tim?"- upitao je.
,,Naravno."
,,Sve se dobro završilo"- pomislio sam, stvarno srećan zbog toga.
                             ***
                       The End