Limerence [1]

Chapter 5 *Plamičak*

  Cupkala sam nogom nervozno dok sam čekala da se čovek vrati sa kutijom. Pogledala sam u Davida koji mi je uputio oštar pogled kao znak da prestanem, što sam i uradila. Trenutno smo u kući jednog čoveka od koga smo prihvatili posao i stvarno sam nervozna jer mi je ovo prvi put da radim posao sa drugog dela table. Ne znam da li sam dovoljno jaka za ovaj posao, jer ipak zahteva znanje korišćenja magije. Mala mi je uteha što je David sa mnom, ali ipak... Nadam se da će sve ispasti dobro.
Čovek se vratio sa kutijom koju smo trebali da dostavimo na određenu destinaciju, i spustio je na sto ispred nas.

  - Vrlo je bitno da ovu kutiju dostavite na određeno mesto. -

  - Zar vam nije lakše da je dostavite sami, pošto ne bi morali da potrošite pare na nas da to uradimo? -, upitao ga je David. Meni ovo nikada ne bi palo na pamet, ali je zato on tu

  - Odneo bih je ja, ali postoji mogućnost da me neko napadne na putu, a pošto nisam vešt sa magijom, oduzeli bi mi kutiju što ne smem da dopustim da se desi. U njoj se nalazi nešto vrlo bitno što mora biti dostavljeno. -

  - Onda je bolje da krenemo. -, rekao je David nakon što je ustao. Uzeli smo kutiju i krenuli.

  - Šta misliš da je unutra? -, upitala sam odmah nakon što smo izašli. Mesto na koje treba da je odnesemo se nalazi u drugom gradu, tako da smo morali malo da pešačimo.

  - Naš posao je samo da je dostavimo, nebitno je šta se nalazi unutra. -

  - Nisi zabavan. -, rekla sam nakon čega je nastala tisina. Baš me zanima šta se nalazi unutra. Da nije možda neko super-tajno oružije koje bi, ako bi palo u pogrešne ruke, moglo da uništi celu ljudsku rasu? Ili je možda lek za rak? Nemoj mi reci... Unutra se sigurno nalazi dokaz da postoje vanzemaljci! S obzirom da postoje ljudi sa moćima, ne bi me začudilo ni da postoje vanzemaljci.

  - Znam da te zanima, ali nemoj da te to spreci da obavljaš svoj posao. Dok si ti u oblacima i razmisljaš o tome, u međuvremenu može da nas napadne neprijatelj i oduzme nam kutiju. Zato bi bolje bilo da se skoncentišeš na posao. - Mrzim to što je u pravu. Ali mi je drago što je tu da me usmeri ka pravom putu.

  Pričali smo dok smo hodali i on mi je dao dosta korisnih saveta koji će mi biti od velike pomoći. Drago mi je što imam barem nekog pored sebe ko može da mi pomogne da se snađem u ovom nepoznatom svetu. Razgledala sam malo oko sebe. Okruživala nas je priroda koja je prelepo izgledala. U vazduhu je mogao da se oseti prepoznatljiv miris proleća. U sledecem trenutku je David mačom zaštitio i mene i njega od vatrene lopte koja bi nas spržila da on nije reagovao. Sve se desilo u sekundi tako da nisam uspela da reagujem. Izgleda da je na ovo mislio kada je rekao da treba da se skoncentrišem na posao.

  Ispred nas se pojavio čovek koji je sve do sada bio sakriven iza drveta. Bio je u svojim, otprilike, kasnim tridesetima sa velikim ožiljkom na vratu. Pogled mi je odmah pao na njegove ruke na kojima su se nalazile rukavice crvene boje sa slikom plamena. Imam loš osećaj u vezi ovoga.

  - Sigurno znate zašto sam ovde, tako da ću odmah preći na stvar. Dajte mi kutiju i možda ćete se izvući živi. -Imao je zloban smešak na licu. Znala sam da on nije neprijatelj koga bismo mogli tako lako da pobedimo.

  - Žalim slučaj, ali ništa od toga. -, odgovorio mu je David.

  - Onda pretpostavljam da ću morati da ih uzmem iz vaših mrtvih, hladnih ruku. -

  Odmah nakon što je to rekao poslao je na nas još jednu vatrenu loptu, koju sam ovog puta zaustavila mojim kartama. Okrenula sam se ka Davidu i rekla mu:

  - Ja ću da ostanem ovde da ga zamajavam dok ti ne odneseš kutiju u grad. - Pre nego što je uspeo da me odbije, nastavila sam da pričam. -Sigurno nećemo moći da ce borimo sa njim i da u isto vreme čuvamo kutiju tako da je bolje da je odneseš i da ga pobedimo zajedno. Odnela bih je ja, ali kako sam smotana ima da je izgubim usput ili odnesem na pogrešno mesto. Tako da, računam na tebe. -