Limerence [1]

Chapter 21 *Ja sam neko iz vaše družine*

Odlučili smo da oca odvedemo u moj stan jer ulica nije baš pogodno mesto za objašnjavanje koje mi duguje. Trenutno sedi i pijucka kafu kao da nema nikakvih briga na svetu, dok ja imam želju da mu istu prospem na glavu. Svi smo buljili u njega, ali mislim da je Bojan najviše bio iznenađen što sam ignorisala jer sam bila previše preokupirana mojim ocem. Sada sam imala priliku da ga dobro osmotrim. Njegova čupavo braon kosa je bila malo duža i imao je kratku bradu. Primetila sam i bore koje nije imao na slici koju mi je dala baka. Moje posmatranje je prekinulo njegovo srkanje kafe.

  -  Kreni više sa prokletim objašnjivanjem! -

Bila san na ivici sa živcima, a njegov opušten stav me je dodatno nervirao.

  - Došao sam da te vidim. -

  - Shvatila sam barem toliko. Pitanje je zašto si došao posle sedamnaest godina? -

  - Smem valjda da vidim sopstvenu ćerku? A i uskoro ti je rođendan, ne mogu da propustim tvoje punoletstvo. -

Iznenadilo me ne to što zna kada mi je rođendan, a onda sam se nasmejala u glavi. Naravno da će znati, tada mi je stradala majka.

  - Nisi bio ni na jedan ostali, zašto si onda osetio potrebu da budeš na ovaj? -

Znam da sam bila malo gruba, ali ne mogu posle svega da mu priđem i zagrlim ga i kažem mu da mu opraštam sve. Ovo mi je prvi put da ga vidim. On je za mene stranac.

  - Znam da me verovatno mrziš, ali to sam uradio za tvoje dobro. Da sam ostao, ti nikada ne bi imala normalan život. - Da, a kao sad ga imam. Juri me pomahnitali serijski ubica!

  - Znam da ti je bilo tesko, -Šta ti znaš!? -i da verovatno kriviš mene za sve, ali Anastasija, ti si moja ćerka i želim da budem u tvom životu. -

  - Anastasija? Moje ime je Ana. Ne mogu da verujem! Tu mi pričaš nešto, a ne znaš ni kako se zovem! -Bes u meni je počeo da ključa.

  - Zoveš se Anastasija Starisol, siguran sam u to pošto sam ti ja birao ime. -
Taman sam otvorila usta da progovorim ali me je Bojan pretekao
.
  - Da li to znači da ste vi Ivan Starisol, iz plemićke porodice Starisol? -Streljala sam ga pogledom zbog toga što me je pretekao, a onda sam shvatila šta je rekao. Plemićka porodica? Da li to znači da ja pripadam jednoj?

  - Kako se zoveš dečko? -

  - Bojan. -

  - Sviđaš mi se. Ti si bolji izbor za moju ćerku nego onaj mlitavko od njenog dečka. -

  - On mi nije dečko! -uzviknula sam crvena u licu. Znam da je mislio na Davida zbog onog zamalo poljupca. Svi su pogledali u mene dok sam ja Ivana streljala pogledom. Nisam smela da pogledam u Davida jer sam se plašila njegove reakcije.

  - A i Bojan već ima devojku! -dodala sam.

  - To nije ništa što ne može da se sredi. On raskine sa njom, bude sa tobom i eto! Problem rešen. -rekao je veselo na šta sam prevrnula očima.

  - Ne prevrći očima. -Uradila sam to opet, njemu iz inata.

  - Imaš još dosta toga da objasniš, tako da se vrati na priču. -

  - Kao što je Bojan rekao, ti i ja smo članovi plemićke porodice Starisol. Verovatno imaš beleg na leđima kod desnog ramena u obliku zvezde. Svi članovi porodice Starisol ga imaju. -

Znači zbog toga je Bojan pošandrcao kada je video beleg. Pogledala sam ga ubilačkim pogledom.

  - Znao si celo vreme!? -

  - Mislio sam, ali nisam bio siguran. Hteo sam prvo da potvrdim pre nego što kažem nešto. -

Vratila sam pogled na Ivana jer nemam sada vremena da se bakćem sa tim.

  - Verovatno ne znaš to, ali sreli smo se već jednom pre. -Ovo me je malo zbunilo. Vraća sam film u nazad da bih se setila, ali nisam mogla.

  - Onaj koji je napao tvoju školu sam bio ja.-

Trebalo mi je nekolilo trenutaka da mozak obradi informaciju.

  - Šta!? -uzviknula sam i ustala sa fotelje na koju sam sedela. -Ti si čovek u smešnom belom odelu!? -

Bio je malo iznenađen mojim nadimkom, ali je ubrzo klimnuo glavom.

  - Uradio sam to da bih probudio mađioničara u tebi, što mi je i uspelo. -

  - A šta je sa svim povređenim ljudima!? -

  - Kolateralna šteta. A i svi su živi. -Stegla sam vilicu i šake u pesnice. Znam da mi je otac ali života mi, ako ovako nastavi odalamiću ga pesnicom po sred face.

  - Takođe sam ja bio onaj koji te je odveo u bolnicu nakon što je Morte pokušao da te ubije. -Sav moj bes je nestao i zamenilo ga je iznenađenje. On me je spasio?

  - Možda sam izgubio Anđelu, ali učiniću sve kako ne bih i tebe. To je ime tvoje majke. -dodao je na kraju kada je video moj pogled. Ne mogu da verujem da ne znam čak ni ime svoje majke... užasna sam ćerka.

  - Nego, kako je Elizabeta? Da li je i dalje živa? -Inače, Elizabeta je moja baka.

  - Jeste. Ima malo problema sa zdravljem, ali je dobro. -

  -  Ako ti je menjala prezime, nije značilo da mora i ime. -promrmljao je više za sebe. -Čudi me kako je matora babuskera još živa. -

Ovo je bila kap koja je prelila čašu. Sav bes koji sam osećala se vratio, i nisam mogla više sve da držim u sebi.

  - Odakle ti pravo tako da je zoveš!? Nemaš ga, jer dok si ti bio ko zna gde i ko zna sa kim, ona me je odgajila! Ne znam zašto si uopše i dolazio! Ako sam mogla do sad bez tebe mogu i sad! Ne trebaš mi! Ne mogu da verujem koliko bezosećajan moraš da budeš da povrediš nevine ljude koje nemaju nikakve veze sa ovim svetom samo zbog tvojih sebičnih želja! I moje ime nije Anastasija Starisol već Ana Lazić! Imam normalno srpsko prezime! Nisam deo nikakve plemićke porodice, nemam retardirano prezime kao vi i ne stavljajte me u isti koš sa vama! -

  - To što imaš "normalno" prezime znači da si bolja od nas? -upitao me je Bojan.

  - Ne, nisam to mislila! Ja... ovaj.. ugh! -ispustila sam besni uzvik pre nego što sam izletela iz stana uz jak tresak vrati. Hodala sam ubrzano stežući pesnice. Ovaj ceo prokledi dan je bio rolerkoster emocija! A i zašto je Bojan na Ivanovoj strani!? Njega poznaje par minuta a mene mesecima! Trebalo bi da je na mojoj strani! Znaš šta!? Briga me za sve njih! Mogu da osnuju klub zajedno ili da odigraju neko kolo, zabole me uvo za sve! Dobro mi je samoj! Dok su mi se oči punile suzama znala sam da ono što mislim nije istina. Volim ih i ne mogu bez njih. Ali prokleto nervira to što me ne razumeju! Ne bi ni njima bilo svejedno da im se odjednom pojavi otac koga nikada nisu videli u životu sem sa slike i počne da im puni glavu svakakvim glupostima i stvarima koje bi trebalo da znaju, a ne znaju. Prišla sam jednom drvetu pored kog sam prolazila i udarila ga pesnicom svom snagom. Ignorisala sam bol koji se širio i krv koja je tekla zbog hrapave kore drveta.

  - Problemi u raju? -Okrenula sam se i imala sam šta da vidim.

  - Morte... -prosiktala sam kroz zube. Bes i adrenalin su me preplavili tako da nisam osećala strah.

  - Znam da si srećna što me vidiš. -

  - Šta hoćeš od mene!? Da li si došao da se naslađuješ mojim bolom? -

  - Jesam, ali to nije jedini razlog. Došao sam da ti kažem nešto. -Bila sam zbunjena. Šta on ima da mi kaže?

  - Ja sam neko iz vaše družine. -

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Konačno novi nastavak. Izvinjavam se što kasnim, ali je škola kriva za to. Konačno su se razrešile neke stvari. Šta mislite o Aninom ocu i onome što je Morte rekao?
Hvala svima koji čitaju, votuju i komentarišu, punoo mi znači :)
Ly ♥