Limerence [1]

Chapter 17 *Zato što te volim*

Da rezimiramo... Odmah pošto smo se vratili u Limerence neki nepoznati dečko je uzviknuo moje ime, prišao mi, obuhvatio moje lice rukama, i poljubio me. U usta. David i Bojan su ovu situaciju posmatrali u šoku sa vilicom do poda. I moja bi verovatno bila, da nije trenutno preokupirana. Bila sam u tolikom šoku da nisam mogla da se pomerim. Kada je konačno odvojio svoje usne od mojih, lupila sam mu šamar najjače što sam mogla.

- Odakle ti pravo da priđeš nepoznatoj osobi i da je poljubiš!? -povisila sam malo glas.

- Zar si me već zaboravila? -upitao me je sa tužnim smeškom. Pogledala sam ga malo bolje. Imao je braon kosu i braon oči.

- Bambi? -tiho sam upitala. Iskreni i širok osmeh mu je zaigrao na licu.

- Taj sam. -

Razlog zašto ga nisam prepoznala bio je taj zbog toga što su mu sada, umesto praznih očiju, bile oči pune sjaja. Primetila sam da ima prirodno promukao glas, koji mi se sviđao. Pogled mi je pao na njegov crven obraz na koji se ocrtala moja šaka.

- Izvini... Ja... -počela sam da se pravdam ali me je on prekinuo.

- U redu je. Ionako sam ja kriv što sam te poljubio. -

- Kad smo već kod toga, zašto si to uradio? -

- Zato što te volim. -

Trepnula sam nekoliko puta da bi proverila da li sanjam. Sve je ostalo isto.

- Izvini, mislim da te nisam dobro čula. -

- Uradio sam to zato što te volim. -

Ništa. Nastavila sam da buljim u njega kao neki ludak koji je upravo pobegao iz ludnice. Trebalo je vremena da moj mozak obradi tu informaciju.

- Molim!? -uzviknula sam kada je moj mozak konačno završio sa obrađivanjem podataka. Otkud to!?

- Zaljubio sam se u tebe onda kada smo se upoznali. Od tada sam proveo vreme putujući da bih te pronašao. Ti si mi vratila volju za životom i nadu za bolje sutra. -ček, ček, ček, malo. Uspori.

- Volim te, i želeo bi da mi budeš žena. Može i prvo devojka ako ti je sve ovo prebrzo i zbunjujuće. -

Ma neeee, čini ti se samo. Potpuno je normalno da ti priđe dečko koga si srela samo jednom u životu, poljubi te i kaže ti da želi da provede ostatak života sa tobom. Ništa neobično. Malo sutra nije!

- Izvini, ali ja tebe ne volim. -reči su izletele iz mojih usta i ja sam odmah tog trena zažalila. Šta ako sada plače, ili još gore, izvrši samoubistvo zbog mene!?

- Ljubav će doći sama. -

Zinula sam u čudu. Zašto jednostavno ne odustane od mene!?

- Pedofilu! -viknula sam.

- Pedofil? Da li to znači da si maloletna? Koliko imaš godina? -
Od svega što sam rekla, ti si samo to čuo!?

- Jesam! Imam 17 godina tako da sam maloletna! -

- Ja imam 20, ali nema veze, čekaću te. A i ne smeta mi da budem pedofil ako je zbog tebe. - rekao je i zagrlio me. Ozbiljno!? Osvrtala sam se oko sebe.
- Šta tražiš? -

- Kamere. -

- Kamere? -

- Da, jer imam utisak da snimamo špansku seriju. -

/.../

- Šta sad da radim!? -uhvatila sam se za glavu dok sam sedela na kauču u mom stanu.