Limerence [1]

Chapter 14

Sedela sam sama u dnevnom boravku gledajući televizor kada je u sobi ušetala baka.

- Baš sam tebe tražila. Moramo da porazgovaramo. -

- Važi. O čemu hoćes da pričamo? -

- O tvojim roditeljima. -na ovo sam se malo uspravila. -Mislim da je vreme da saznaš istinu. -

Izgleda da je konačno došlo i to vreme. Ona je bila ozbiljna dok sam ja bila nestrpljiva u tome da konačno čujem istinu.

- Tvoji roditelji su se upoznali tako što im je posao bio da ubiju jedno drugo. Oboje su bili vešti borci tako da se borba na kraju završila nerešeno. Nekoliko puta su održavali revanš, ali se rezultat nije promenio. I tako su počeli malo po malo da se upoznavaju, sto je dovelo do procvata njihove ljubavi. -imala je blagi i nezan smesak dok je izgovarala ovo poslednje. -To je bila velika ljubav koja se vidja samo u knjigama i filmovima. Venčali su se, posle čega su ubrzo dobili i tebe. U svojim životima su stekli dosta neprijatelja, koji su u tome videli priliku za napad. Tada je, nažalost, stradala tvoja majka. -

Osecala sam bol u mom srcu i suze kako mi se nakupljaju u ocima. Jeste da ih nikada nisam upoznala, ali i dalje boli ta činjenica da mi je majka mrtva. Baka mi je lagano stegla ruku kao znak podrske, što mi je mnogo značilo.

- Tvoj otac nije mogao to da podnese. A i plašio se da bi mogao da ugrozi tvoj život kada bi ljudi saznali da si ti njegova ćerka, tako te je ostavio kod mene. Otišao je i od tada ga više nisam videla. -

Suze su mi lile niz obraze dok se bol u srcu povećavala. J-ja sam kriva za sve... Da se nisam rodila, oni bi sada bili živi i srećni. Ja sam ubila svoju majku... Toliko dugo sam želela da saznam istinu, a sada imam utisak da je bolje da nikada nisam. Nasmejala sam se od muke. U glavni mi je odzvanjala jedna rečenica koju sam negde pročitala. "Da li vam se ikada desilo da nakon što vam se ostvarila želja koju ste toliko dugo želeli, zažalili što ste je ikada poželeli?" Da, verovatno bi mi bilo lakše da nikada nisam saznala istinu, ali je bolje i to nego da se celog života pitam kako i zašto... Zar ne?

- Nemoj da kriviš sebe. Niko ne može da predvidi budućnost. A i to bi se verovatno desilo, pre ili kasnije. -

Pokušavala je da me uteši dok mi je brisala suze sa lica ali su mi njene reči samo ušle kroz jedno i izašle kroz drugo uvo. Osetila sam kako mi nešto stavlja u ruke. Spustila sam pogled i videla sliku muža i žene sa novorođenčem.

- Uslikana je na dan tvog rođena. To je jedina slika na kojoj ste svo troje. -

Žena na slici i ujedno moja majka je imala dugu i gustu plavu kosu sa safirno plavim očima dok je moj otac imao čupavo, tamno braon kosu i braon oči. Mogla sam da primetim crte lica koje sam nasledila od njih. Oboje su se široko osmehivali dok su gledali u bebu u njihovim rukama kako mirno spava. Tihi jecaj je napustio moja usta. Izgleda da je baka to primetila pošto me je zagrlila. Uzvratila sam joj zagrljaj tiho jecajući dok su mi se suze kao reka slivale niz lice. Odvojila se od mene kada je primetila da sam se malo smirila. Uhvatila sam pogledom jednu suzu koja se skotrljala niz njeno lice zbog čega sam se osećala još gore. Čula sam korake kako se priblizavaju zbog čega sam obrisala suze rukavom. U prostoriju je ušetao Bojan. Zaustavio se kod vrati čas gledajući u mene čas u baku.

- Ah da, zaboravila sam da imam još nešto da ti dam. -rekla je odlazeći i ostavljajući mene i Bojana same. Njegov pogled je sada bio usmeren samo na mene dok je moj lutao svuda po sobi. Sigurno je primetio moje crvene i otečene oči. Mrzim to što kada plačem izgledam kao da sam se drogirala. Ubrzo se vratila baka noseći sa sobom kesu u kojoj se obično nosi odelo.

- Šta je to bako? -upitala sam je zbunjeno.

- Tvoja haljina za maturu. Nadam se da će ti se svideti. -

- Nisi morala sa se trošiš. Planirala sam da ne idem. A i svejedno ne bi imala pratioca. -

- Moraš da ideš, to ti je jedina matura koju ćeš da imaš. Mogao bi neko od tvojih prijatelja da ti bude pratilac. Sigurna sam da bi ti učinili barem toliko. I ne prihvatam ne kao odgovor. -

Uzdahnula sam.

- Izgleda da idem na maturu. -prišla mi je i čvrsto me zagrlila. Ne radujem joj se toliko zbog toga što će tamo biti i ostali iz odeljenja, ali sam odlučila da ću se zabaviti. Neću im dopustiti da mi upropaste dan.

~~~~~~~~~~~~~~~~
Jedno malo kratko da pojasni neke stvari.
Nadam se da vam se svidja.
Hvala svima koji čitaju, votuju i komentarišu.
Šta mislite, ko će biti njen pratilac na maturi?
Volim vas svee <3