Limerence [1]

Bonus poglavlje

Bojan P.O.V

Kada me je zagrlila u prodavnici, znao sam da je to bilo samo zato što je bila dobro raspoložena zbog sastanka, tako da tome nisam pridodao veliki značaj. Kada je otišla na sastanak, celo vreme sam se brinuo da li će sve biti u redu i da li će joj se nešto desiti. Kada sam je ugledao živu i zdravu nakon što se vratila, kao da je napetost u telu, koju sam do tada osećao, iščezla. Zamenio ju je spokoj i smirenost. Nijedna devojka do sada nije uticala na mene kao što je ona samo svojom pojavom. Dok se ona divila i gledala u nešto, ja sam gledao u nju i divio se njenoj lepoti.

Sigurno nije svesna toga, ali dosta mi je pomogla. Onda kada smo kampovali u šumi, a i sada. Ona uspe da sa par reči utiče na mene kao što neko ne bi mogao ni sa celim romanom.

  Kada me je opet zagrlila, osetio sam se srećnim pored nje. Nisam želeo nikada da je pustim iz mog zagrljaja. Njene reči tada su učinile da poželim da joj priznam sve. I umalo jesam. Zaustavio sam se kada sam se setio da bih ovim mogao da je izgubim. Nakon godinama hodanja u mraku, konačno sam pronašao svoje svetlo. Ako bi se ono ugasilo, ugasio bi se i moj život. Znam da ne bih nikada mogao da pronađem nijednu devojku sličnoj njoj, mada ni ne želim da tražim. Ona je Ana. Jedna i jedina.

Nikada me nije forsirala ništa da joj priznam, zbog čega sam joj zahvalan. Zbog svih njenih osobina, želeo sam da joj ispričam sve o meni. Ono što me je zaustavljalo je bio strah. Strah od gubitka nje. Mogu da podnesem da izgubim sve, samo nju ne. Jer ona je moje sve. A ako bi saznala sve, čak ni ona ne bi mogla da pređe preko toga. Znao sam da što sam duže ćutao, to će biti gore za oboje. Ali nisam mogao da nateram sebe da joj kažem. Nisam želeo da se njene oči pune toplote i nežnosti pretvore u oči pune mržnje. To ne bih preživeo.

Otišao sam do njene sobe posmatrajući je kako ravnomerno diše dok je u dubokom snu. Možda ovaj moj postupak deluje pomalo jezivo, ali nisam mogao da se oduprem svojim željama. Mogao sam nekako da potisnem želju da je poljubim, da je mazim, i da je nateram da uzdiše moje ime dok nam duše postaju jedno. Ovo je bilo jedino sto sam mogao da uradim.

Bilo mi je drago kada sam primetio da se učestalost njenih košmara smanjila. Iako mi nikada nije rekla za njene košmare, jednostavno sam znao. Bilo mi je malo krivo što mi nije rekla, iako sam ja onaj koji krije stvari od nje i još je laže.

Potajno sam se nadao da njena i Davidova veza neće trajati dugo. Želeo sam da uradi nešto zbog čega će ga ona zamrzeti. Iako bi ona verovatno bila tužna zbog toga, i dalje sam to priželjkivao. Sebičan sam i đubre, znam. Ali mi jednostavno ona treba i previše. Bio sam ljubomoran na Davida i želeo sam da sam na njegovom mestu. Ne zaslužuje je. Ne zaslužujem je ni ja, ali mi je potrebna.

Polako sam zatvarao vrata ne želeći da je probudim. Mogao bih da je gledam ceo dan i noć bez prestanka, ali ima nešto bitno što moram da uradim. Ono što niko ne zna je da svako veče pokušavam da rešim sve. Da rešim sve njene brige. To radim zato što želim da bude srećna, ali to nije jednini razlog. Nadao sam se da će tada oprostiti kada joj budem rekao sve o meni. Znao sam da je to sebično sa moje strane i da to radim samo da zadovoljim sebe. Ako je moje zadovoljstvo njena sreća, onda me nije briga. Ubio bih nekog za nju ako treba. Ne bi mi bilo prvi put, ali bi to bilo posebno, jer je ona prva osoba posle Sunčice zbog koje bi ubio.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Helouu ljudi! Šta mislite o ovom bonus poglavlju? Sada imate mali uvid u tome o čemu Bojan razmišlja. Znam da ovde ima dosta ljubitelja Bojana, tako da se nadam da vam se sviđa :)