Mrzim što te volim

Oprosti molim te.....

Nikola

"Tt..ii si sta?!"-upita me izbezumljeno.

"Ljuba,.."-pokusah da kazem, ali me ona prekide.

"Ne razumem, zasto bi to uradio?! Pa pobogu on ti je brat! Rodjeni brat! Nik sta se desilo sa tobom?! Ne prepoznajem te! Ovo nisi ti!"-povika pokazujuci rukama ka meni.

"Mogu sve da ti objasnim, kunem se. Samo me saslusaj. Molim te."

"U redu. Nadam se da imas neko dobro objasnjenje."-rece prekrstivsi ruke.

"Imam. Vidi sve je pocelo kada sam izasao,.."

"Eeej ljubavi pricas dragoj Nadjici kako smo zeznuli tvog brata?"-povika krestavo obesivsi mi se oko vrata.

"Pomeri se od mene!"-povikah odgurnuvsi je.

"Sta je ljubavi, zasto si tako grub?"-upita opet mi prilazeci, zmija.

"Nikola sta ona radi ovde? O cemu ona to prica?"-upita Nadja drhtavim glasom.

"Nadj,.."

"Ja cu ti sve ispricati malena. Zelis da znas sta se desilo i zasto je on to urado, ili se varam?"-upita zmija ovaj put prilazeci Nadji.

"Nik, poslednji put te pitam sta ona to govori?!"-upita Nadja na ivici suza.

"Slusaj mila ja sam kriva za sve. Ne krivi Nika. Ja sam mu rekla da dovede Daniela ovde. On je samo pratio moja naredjenja."-rece nasmejavsi jos se, bolje reci iskezivsi.

"Ali zasto bi on slusao tebe? Nik,.ola?!"-upita a glas joj puce i suze je izdase.

"Zato sto me voli, ocigledno. Zao mi je ljubavi mala. I ja bih plakala da me neko koga volim tako prevari."

"Jel to istina?"-upita Nadja, a suza joj je austizala jedna drugu, boli me to,ali kako da joj objasnim kad ova zmija samo potpaljuje vatru.

"Nadja ljubavi, ne slusaj je, ja sam,.."-pokusah da kazem nesto, ali me zmija prekide.

"Pitaj ga gde je bio. Tacnije pitaj ga kada su ga pustili iz zatvora?"-rece kezeci se i tada mi puce film i uhvatih je za vrat

"Prestani kucko! Odlazi odavde inace cu te zadaviti ovde na mestu!"-procedih kroz zube naglasavajuci svaku rec.

"Nik!"-povika Nadja uplaseno.

"Pitaj ga"-rece ova zmijurina poslednjim atomom snage.

"Da li je to istina?"-rece gotovo kroz sapat, a ja osetoh kako mi neko nozem malo po malo sece srce na komadice.

"Sve cu ti objasniti samo me saslusaj."-rekoh neskidajuci ruke sa kuckinog vrata,a ona se nakaslja ne bi li privukla paznju.

"Samo pusti Dzesiku i saslusacu te."-rece odlucno.

"Obecavas?"

"Da"-rece tiho, a ja pustih Dzesiku, a ona istog trenutka ulete u kucu, a ja se okrenuh ka Nadji i videh da odlazi.

"Nadja!"-povika potrcavsi ka njoj uhvativsi je za ruku.

"Pusti me"-rece besno pokusavsi da se otrgne.

"Obecala si"-rekoh ocajno.

"Znam"-rece spustivsi glavu.

"Pa,.."

"Ali prosto ne mogu sad da te slusam,da te gledam.  Znam da sam obecala i saslusacu te. Ali kazem ti ne mogu sad."-rece uputivsi mi pogled pun suza.

Slomila    se .   Videlo    joj    se  u  ocima . Nikada  u  zivotu   nije   bila   tako   povredjena .  Ja   jesam, ali nisam zeleo da ona bude. Nadam se da ce shvatiti sve kad joj objasnim. Jer ako me ostavi, ja to necu podneti. Jer na kraju krajeva sta sam ja bez nje. Samo prazna ljustura.

Daniel

"Nik sidji odatle molim te!"-povikah izbezumljeno.

"Ostavi me Dene! Ne zelim vise da zivim! Muka mi je od zivota. Muka mi je od svakog daha koji udahnem znajuci da ona to vise ne moze. Ona koja je uvek bila puna zivota. Ona koja je bila smisao mog zivota. Sta ja trazim na ovom svetu bez nje!"-povika isfrustrirano prolazeci rukom kroz kosu, sve vise prilazeci ivici.

"A sta bi ona sad rekla? Jesi li razmisljao o tome, ha? Ili samo mislis na sebe i sta tebe boli. Jesi li u bilo kom trenutku pomislio na mene?  Sta ce biti samnom kada izgubim i tebe!"-povikah besan,tuzan, uplasen i ko zna sta bi se jos moglo reci za mene u ovom trenutku.

"Znam Dene ali ona,.."-pokusa da kaze, ali ga suze izdase i ugledah ga kako ispruza nogu ne bi lo skocio.

"Ma znas sta Nik,..!"-povikah kroz suze,znajuci da mi je ovo poslednja nada da ga zaustavim, medjutim nije me pogledao, ali ja nastavih.-"Dosta mi je vise svega! Ne mogu ja ovo vise Nik! Muka mi je od svega, od gubljenja najdrazih osoba, od gledanja drugih bliznjih kako pate! Ne mogu ja to! Ne sam! Cujes li me!Mrzim ovaj grozni zivot isto koliko i ti! Pa opet ne idem da se ubijam zato sto imam tebe! Ali znas sta sad je svejedno da li sam ziv ili mrtav, sad kada sam sam, bez igde ikoga." -rekoh i u trenutku kada zatvorih oci i opustih telo skroz, ne osecajuci ni trunku ravnoteze, osetih neciji stisak.

"Ne Dene. NEMOJ VISE NIKADA DA SI POKUSAO OVO DA URADIS. NISI SAM. CUJES LI ME?! Prokleto si u pravu Dene. Ni u jednom jedinom trenutku nisam pomislio na tebe. Bol, tuga, nedostajanje za njom me je ubilo. Zao mi je Dene. Mozes li mi ikako oprostiti?"-upita uhvativsi se za glavu.

"Hej braticu. Jos pitas mogu li. Nemam sta. Razumem tvoju bol. Boli i mene svaki sekund, minut, sat, dan ubija me koliko mi nedostaje. Voleli smo je Nik. Previse. Ali znam da ona nikada ne bi odobrila ovo nase ponasanje. Zato predlazem da ovde na ovom mestu gde je okoncan njen zivot, damo zakletvu."-rekoh a on podize glavu, pogleda me suznim ocima i upita.

"Kakvu zakletvu?"

"Samo me slusaj i potvrdjuj.
MI, DANIEL I NIKOLA ZAKLINJEMO TI SE KET LJUBAVI NASEG ZIVOTA DA CEMO OD SADA BITI STALNO JEDAN UZ DRUGOG I DA CES SE PONOSITI NAMA. CUVAJ NAS KET. VOLIMO TE!"-rekoh, a on me zagrli i osetih kako mi kamen pada sa srca.

________________________________________________________________________

"Zastooooo!"-razdrah se bacivsi flasu a ona se odbi od drvo i rasprsti se u mali milion delica, kao i moje poverenje prema Niku.

Ne mogu da shvatim, ne mogu. Moj brat. Moj rodjeni brat. Onaj koji se zakleo samnom pred nasom Ket. Taj covek me je kao poslednji olos, izdao. Kako?! Zasto?! Nikako mi ne ide u glavu. Nemam snage da razmisljam zasto. Znam samo da uzasno boli kao da mi neko pomera noz koji mi je vec duboko zariven u ledja. Padam na kolena, ne mogu vise, nemam snage, kako samo boli.

"Dene?"-cuh neciji poznat glas kako izgovara moje ime.

"Dene pogledaj me"-rece ponovo, a ja samo podignuh glavu i ostadoh zatecen.

"Ti, ali kako, sta ti"-pokusah da kazem ali pogled poce da mi se muti, a vrat mi postajase sve tezi.

"Samo budi dobro, u redu. Nik je tvoj brat jedini. Saslusaj ga, mora da je imao neki razlog"-rece stavivsi mi prst na usta, a kada pokusah nesto da kazem, pred ocima mi se zacrni i glava mi sama pade.

Nadja

Trci Nadja, ne predaj se, moras! Moras da kazes Denu sta si cula. Ali ako me uhvati, necu imati priliku. Trci Nadja ako ti je zivot mio. Ne osvrci se. Moras da uspes. Moras da,..

"Polako malena, ne trci tako brzo, moze da se desi da se sapletes i padnes."

"Nece ti uspeti, nikada. Samo preko mene mrtve ces joj to uraditi! Cujes li me?!"-izvukoh zadnji atom snage da to kazem.

"Pazi sta pricas mala....I to se moze srediti."-rece zakikotavsi se I zamahnuvsi.

"Neeeee!"-povikah I osetih jak udarac koji me onesvesti. Gotovo je. Dene oprosti mi molim te.....