Mrzim što te volim

Priliku da zivis....

Mark

"Pozuri sporacu"-rekoh pokusavajuci da zadrzim smeh.

"Ok, nisi ti u stiklama koje uzgred budi receno nenormalno zuljaju i kratkoj haljinici koja se sve vise podize!"-povika histericno, obozavam kad je ovakva.

"Ajde ljubavi ne ljuti se, samo mi daj ruku, ajde"-rekoh pruzajuci ruke ka njoj.

"Vazi, ali pazi ako se polomim ti ces biti kriv!"-nastavi ona da vice.

"Kako se mozes polomiti majke ti?"-upitah idalje suzbijajuci kikot.

"Okliznucu se, duh. Znas vrlo dobro koliko sam smotana."-rece malo smirenije, ali vidno ljuta zbog mog prigusenog kikota.

"Samo mi daj ruku!"-rekoh idalje sa ispruzenim rukama.

"Hocu, ali ovo je na tvoju odgovornost."-rece malo tise.

"Ooo a sta to?"-rekoh hvatajuci je za te divne male ruke.

"Moj zivot."-rece kroz sapat, a je povukoh i ona pade na mene.

"Prestani vise!"-rece udarivsi me po grudima.

"Sta?"-rekoh podignuvsi ruke u znak predaje.

"Da mi se podsmevas!"-razdra se tako da mi je uvo odzvanjalo.

"Kako bih ja uopste mogao tebi da se podsmevam."-rekoh obuhvativsi joj lice rukama.

"Jos pitas, a malopre si mi se sve vreme smejao."-rece i slozi naduren izraz lica.

"Smejem se zato sto si mi preslatka,u svemu sto radis. Obozavam da te gledam dok se glupiras, a pogotovo dok se ljutis, tad si mi posebno slatka. Zato te namerno izazivam."-rekoh priblizavajuci joj lice sve blize mom.

"Ma nemoj."-rece kroz osmeh, spustivsi mi kratak poljubac na usne.

"Mark..."-rece najednom.

"Da?"-upitah ne skidadajuci pogled sa njenih ociju.

"Volim te"-rece zagrlivsi me.

"O Sarice moja i ja tebe."-rekoh stiskajuci je sve jace.

"Boli!"-jauknu ona.

"Izvini izvini!"-rekoh brzo.

"Toliko me volis?"-upita umiljato.

"Koliko?"-upitah praveci se lud.

"Toliko koliko me jako grlis."

"A to, pa i vise od toga."-rekoh gledajuci je pravo u oci.

"Pokazi mi koliko me volis."-rece priblizivsi usne mojim.

"Naravno"-rekoh kratko uz osmeh, spustajuci joj poljupce na te njene medene usne.

__________________________________________________________________________________

"To nije moguce! Ona nije mrtva! Prosto nije!"-trgnu me iz secanja Danielovo urlanje.

"Gospodine vec sam vam rekao. Jako mi je zao, ali ona,.."

"Ucutite! Ona nije mrtva i gotovo!"-nastavi da urla Daniel.

"Gosp,.."-pokusa da kaze

"Skloni mi se s puta!"-povika gurnuvsi doktora u stranu, a ja samo potrcah za njim.

"Saro..."-rece tiho gledajuvi u njeno bledo lice.

"Daniele, moramo,.."-

"Umukni Mark! Ti si kriv za ovo! Da si samo tada bio sa njom, da je nisi ostavio samu, nista od ovoga se ne bi desilo!"-rece besno kroz suze, a ja pomislih, pa da to je istina, kriv sam, da sam samo.