¤KING¤ 《ZAVRŠENA》

•sedamdesetosam•

I'm back. Uzivaj te u nastavku. 😁😁😁😁

Sjedim s Johnom u kuhinji. On treba uskoro krenuti na trening tako da ostajem sama.

"Ako ti bude nesto trebalo nazovi me"-rekao je. Poljubio me u celo i izasao iz stana. Mogu priznati sama sebi da mi se John svidja. I to jako,ali moje srce ipak voli Noela. Iako mi je sve to napravio ja njega i dalje volim.

" Hocu,obecavam"-rekla sam. Mahnula sam mu i nasmijesila mu se. Otisao je. Zakljucala sam stan za svaki slucaj. Ne bi voljela da mi netko nepoznat udje u stan.

John mi nije dao da idem od njega bar dok ne upoznam London. Popustila sam jer i sama znam da bi se negdje izgubila. Ja sam pomalo smotana.

Vec sam mjesec dana ovdje i ne ide mi se nigdje. John i ja zajedno kupujemo namjernice i placamo rezije. Ako mi je vec dozvolio da zivim ovdje red bi bio da i brinem o ovome stanu.

Oprala sam suđe i fino ga posusila. Netko je pozvonio. Obrisala sam ruke i krenula otvoriti.

Otvorila sam vrata. Glupaco trebala si prvo pogledati kroz spijunku. Pokusala sam iz zatvoriti,ali je doticni postavio nogu i odgurnuo me.

"Sto radis ovdje?"-upitala sam ga. Strah se ponovo javio u meni. Ne zelim to opet proziviti.

" Dosao sam po tebe"-rekao je. Zasto bas ja? Od toliko djevojaka on mene proganja.

"Noel molim te pusti me na miru"-rekla sam. Ne mogu to dva puta podnijeti. Ne!.

" Skini se,Anabell"-rekao je. Svoje ruke je spustio na moj struk. Najezila sam se.

"Nemoj Noel ne opet"-rekla sam. Vristat cu od tuge. Moje srce ce se pretvoriti u kamen.

" Zavezi "-zarezao je na moje uho. Ostavljao je poljubce duz mog vrata. Prislonio me uz zid.Pokusala sam ga odgurnuti ali nisam mogla.

" Rasiri noge"-rekao je. Poslusala sam ga. Nisam mogla protiv njega. Snazniji je od mene duplo. Zadigao je moji haljinu i strgao mi gacice.

Moje noge su bile oko njegovog struka dok me je on ljubio po grudima. Nestani!Do kada ce me ovo zlo pratiti?

"Zelim da vristis moje ime ,Anabell. "-prosaputao je u moje uho. Zemljo otvori se.

Namjestio se izmedju mojih nogu. Osjetila sam ga blizu svog ulaza. Lagano me spustio na svoje koplje.Usao je u mene do kraja. Stajao je tako nekih par minuta. Nismo se pomjerali,samo smo duboko i tesko disali.

" Oprosti mi"-prosaputao je. Lagano se poceo pomicati. Stenjala sam.  Nije se zurio isao je lagano kao da me ne zeli povrijediti.

"Molim te ubrzaj,Noel"-zastenjala sam. Nisam zeljela ovo reci,ali ne mogu. Moje srce luđački udara. Poslusao me je i poceo se jace nabijati u mene.

Vristala sam njegovo ime. Strast i zelja za njim probudili su se duboko u meni. 

" Noel"-zavristala sam njegovo ime dok je spustso svoje usne na moje. Dahtala sam. Oh kako je savrsen.

Nasa tijela potresao je jak orgazam. Svrsio je duboko u meni. Stajala sam naslonjena na zid dok se on izvlacio iz mene.
Pogledao me u oci dok se oblacio. Spustila sam haljinu da prekrijem svoju intimu.

"Anabell"-prosaputao je.Stajao je ispred mene sklonjajuci mi pramen kose iza uha.

" Molim?"-rekla sam. Opcinjeno sam gledala u njega. Volim ga bez obzira na sve.

"Medena,pronađi ono sto ti ja nisam mogao pruziti. Volim te na neki svoj luđački nači,ali to nije dovoljno. Medena moja ti zasluzujes puno vise od mene. Oprosti mi za ono sto sam napravio,znam da to neces moci zaboraviti i zao mi je zbog toga. Znam da moje oprosti nece ispraviti situaciju i zato sam odlucio da te ostavim na miru. Da pronadjes nekoga tko ce te paziti i cuvati bolje od mene jer te voljeti kao ja nitko ne moze.Pazit cu na tebe.Uvijek cu ti cuvati leđa medena,ali me vise nikad neces sresti. Ovo je posljednji put da me vidis jer odlazim odavdje i od svoje obitelji. Ne zasluzujem nikoga od njih,jer ja sam samo problem."-govorio je. Dok je to pricao meni su suze tekle niz obraze. Nisam mogla doci do rijeci.

" Ovaj mali poklon je za tebe. Ostavljam ti ga za uspomenu da se sjetis barem necega lijepog sto ce te podsjetiti na mene i da te volim na neki svoj poseban nacin na koji nitko drugi ne moze"-rekao je. Stavio mi je kutijicu u ruku i poljubio me u moje drhtave usne. Stajala sam skamenjena gledajuci ga kako odlazi. Nisam mogla nista reci. Zatvorio je vrata za sobom tiho.

"Volim te,Noel"-rekla sam. Znam da me nije cuo. Pala sam na koljena i pocela plakati. Gotovo je. Napustio me. Zar nisam to trazila? Zar nisam to pozeljela. Mislila sam da ce se boriti za mene da nece tako lako odustati,a njegove rijeci su me pogodile pravo u srce.

Uzela sam kutiju i otvorila ju. U njoj se nalazio dijamantna ogrlica i u sredini nje prsten.
Ogrlica je imama na sebi privjesak srce ali polovicno. Jedna polovica je falila i na toj strani srca stajalo je slovo N. Suze su jos vise kvasile moje obraze. Uzela sam prsten u obliku malene crvene ruze. Ovo je rubin. Stavila sam ga na prst.

Kako  je ovo predivno.Sjedila sam na podu i plakala. Moram ga pronaci,ali kako?