A što ako nas netko čita?

Untitled Part 15

    Nakon što se probudila, uzbuđeno je podigla mobitel s poda pored kreveta i još jednom pregledala poruke od protekla noći.
- Bože! – nasmiješila se i poslala poruku Lidiji s imenom kafića i vremenom kad će se naći. Na brzinu se obukla, obavila jutarnju toaletu i izjurila iz stana. Dok je čekala Lidiju u dogovorenom kafiću nervozno se igrala s mobitelom.
- Hey draga – Lidija je nasmiješena prilazila stolu pjevušeći „Such a perfect day".
- Kaj je tebi? – Ana ju je upitno pogledala također se smiješeći.
- Onaj moj mamlaz je pizdio cijelo veče jer je snijeg počeo padati a mi smo na redu za čišćenje. Sad lopata pred zgradom dok ga klinci grudaju. Zakon! – smijala se Lidija - A kaj je ima kod tebe?
- Slušaj, ubit ću te ako nekome kažeš – počela je Ana.
- Ma daj, znaš da ne bih.
- Znam, babo jedna, zato i kažem!
- Daj, ne zezaj, kaj je bilo?
- Mislim da sam se sinoć zaljubila, a i skoro poseksala online.
- Ideš curka! Pričaj!
- Ne znam niti sama, pričali smo, zezali i onda su počele fotke i tako.
- Opa! Vi'š ti nju! – smijala se Lidija – bravo za sex. Iako i takav. Daj da vidim fotke.
- Ne dam! Nisi normalna! – kroz smijeh je Ana uzela mobitel – da mu pošaljem poruku?
- Ni čuti! Neka on tebi pošalje.
- Ma budem.
- Luda si.
- Poslano.
- Kao što rekoh, luda si! Kaj si napisala?
- Samo: „Dobro jutro".
- Draga, pukla si, znaš to?
- Uh, niti sama ne vjerujem da sam to napravila.
- Ma kaj briješ? U čemu je problem? Ne sjećam se kad sam se ja zadnji puta poseksala, možda ću i ja na chat! Joj! Kaj sad? – Lidiji je zazvonio mobitel – Da? Ne gnjavi! Kako ne znaš di im je roba!? OK, evo, idem! Sorry draga, mama mi sad dolazi po klince pa im trebam robu spakirati. Večeras idemo na cugu?
- Da, može, nazvat ću te kasnije - odvratila je Ana mahnuvši konobaru da joj naplati kave.
- Ok, pusa. – Lidija je već izlazila iz kafića dok joj je telefon opet zvonio.