Untitled Part 11

8 2 0
                                    

Vjerojatno sam zadrijemao na nekoliko trenutaka. Sanjao sam Ivu. Bio sam s njom neko vrijeme nakon prekida s Hanom. Nakon jednog od prekida s Hanom. Bilo je ludo. Ona je bila luda. Samo cuga, zajebancija i sex. Jedno jutro, probudili smo se mamurni. Vrućina je ulazila kroz prozore. Izbijala je iz poda. Vukla se po zidovima. Ptice su umirale, a muhe padale u nesvijest. Majica mi se zalijepila za leđa od znoja. Ona se prešetavala po stanu, samo u gaćicama. Petljala je nešto oko ventilatora koji je bio mrtav kao i moja volja za bilo čime. Brojao sam kapljice koje su se slijevale po pivskoj boci. Osrednjost je pretvarala ljude u slinave idiote.
- Ja sam svemirac! – rekao sam.
- Super. - promrmljala je.
Nemoguće je da sam s ovoga svijeta. Ukalupljen. Rodiš se, školuješ, zaposliš i umreš. Plutam u septičkoj jami srednje klase. Samo mi glava viri iznad govana. Nemoguće da tu spadam. U jebenu sredinu i prosječnost.
- Daj, molim te popravi ventilator! – zarežala je.
Nije imala razumijevanja. Prešetavala se gola a ja sam mislio na seks samo kao na odsutnost volje za seksom. Jedan pogled na mene bio joj je dovoljan da uzme knjigu i počne čitati. Nikad ta njena sranja o vampirima i ljubavi ne bi mogao nazvati knjigom, ali jebiga, svatko ima svoje. Nisam kužio poantu. Tip bi htjeo jebati ali ne bi. Ona bi htjela njega, ali ne bi. Oni se vole, ali pate. Ganja ih prošlost i budućnost, ali ih najviše jebe sadašnjost. Katastrofa! Ne kužim.
- Napisat ću roman o Krleži! – rekao sam.
Pravila se da ne čuje. Napisao bih roman o Krleži ili o Andriću, samo da znam pisati. To su bili ljudi. Teška kategorija. Svaka rečenica bi te nokautirala. S takvima ne ulaziš u ring ako nisi spreman umrijeti. To su pisci a ne ove vampirske pizdarije.
- Nema više pive. – rekla je kao da komentira vremensku prognozu od prošle godine. Bez ikakve emocije.
Kao da me je udarila ciglom. Asfalt se topio od vrućine. Ptice su umirale, a muhe padale. Septička, puna govana, kuhala je.
- Bože! Zašto ja!? – pomislio sam i krenuo u dućan.

Nije bila Hana i to je bilo dovoljno da samo produžim i ne vratim seviše.    

A što ako nas netko čita?Dove le storie prendono vita. Scoprilo ora