Moj Muskarac OPSESIJA

Prvo poglavlje

Preturam po nepreglednim gomilama sitnica rastrkanih po podu svoje sobe. Zakasnicu. 

"Kejt!", vicem mahnito. Gde su, dodjavola? Istrcavam na odmoriste i naginjem se preko ograde.

"Kejt!" Cujem zvuk udaranja drvenom varjacom u ivice keramicke cinije i Kejt se pojavljuje u podmozju stepenica,crvene kose visoko podignute u gomilu uvojaka. Umorno me gleda. U poslednje vreme sam se navikla na taj pogled.
"Kljucevi! Jesi li videla kljuceve moga auta?", prodahcem.
"Na stolu ispod ogledala gde si ih sinoc ostavila." Prevrce ocima i vrava se sa smesom za tortu u svoju radionicu.
       Potpuno smuseno jurim odmoristem i nalazim kljuceve ispod gomile nedeljnih casopisa. "Ponovo se kriju", promumljam u bradu pa zgrabim kozni kais,cipele s visokom potpeticama i laptop. Silazim iz stana iznad Kejtinog radnog prostora i zaticem je kako sipa smesu u nekoliko lonaca.
"Moras da pospremis svoju sobu Ava. Pravi je krs", pozali se.
              Da, moje organizacione sposobnosti su prilicno zapanjujuce,pogotovu posto sam dizajnerka enterijera u Rokoko junionu i po ceo dan uredjujem i uskladjujem. Podizem mobilni sa zdepastog stola i guram prst u Kejtinu smesu.
"Ne mogu biti sjajna u svemu."
"Bezi!" Udara me varjavom po ruci.
"Sta ce ti uopste kola?" pita i naginje se da izravna smesu,isturivsi jezik na donju usnu dok se usredsredjuje.
"Idem na prvi razgovor u Sari Hilsu - na neko seosko imanje." Guram kais kroz peteljke uske tamnoplave haljine,obuvam kozne cipele i ogledam se u zidnom ogledalu.
"Mislila sam da se drzis grada", kaze Kejt iza mojih ledja.
                 Nekoliko trenutaka prolazim prstima kroz dugu, tamnu kosu, prebacujem je s jedne strane na drugu,ali odustajem i podizem je s nekoliko snala. Tamno smedje oci mi izgledaju umorno i nemaju uobicajeni sjaj - nesumnjivo zato sto kasno lezem i rano ustajem. Preselila sam se kod Kejt pre mesec dana, nakon sto sam raskinula s Metom. Ponasamo se kao studentkinje. Moja jetra vapi da predahnem.
"I drzim se. Patrik je zaduzen za unutrasnjost. Ne znam kako sam se upetljala u ovo." Nanosim sjaj na usne, cmoknem u prazno pa poljubim Kejt u obraz.
"Bice smaranje,znam to. Volim te!"
"I ja tebe. Vidimo se kasnije", odgovara Kejt kroz smeh, ne dizuci glavu od radne povrsine.

                 Iako kasnim, vozim mini-morisa pazljivo kao i uvek do kancelarije u Barton stritu. Nakon sto sam deset minuta kruzila ne bi li nasla parking-mesto,jasno mi je zasto svako dana idem metrom.
                 Pogledam na sat cim uletim u kancelariju. Dvadeset do devet. Dobro,zakasnila sam deset minuta,nije tako strasno kao sto sam mislila. Prolazim pored Tomovog i Viktorijinog praznog radnog stola. Sednem i vidim da je Patrik u svojojkancelariji. Izvadim laptop i tad ugledam paket koji mi je stigao.
"Dobro jutro,mila." Patrik me pozdravlja dubokim glasom i seda na ivicu mog stola koji,kao i uvek,zaskripi pod njegovom tezinom.
"Sta je to?"
"Dobro jutro.Nova Milerova ponuda tkanina. Svidja mi li vam se?" Prelazim rukom po raskosnoj tkanini.
"Divne su." Pretvaram se da ga Zanima. "Nemoj da Ajrin to vidi. Upravo sam potrosio veci deo zaliha za nove neke draperije."
„Oh." Uputim mu suosjećajan pogled.
,,A gdje su ostali?"
„Victoria ima slobodan dan, a Tom prozivljava noćnu moru s gospodinom i gospođom Baines. Danas smo ovdje samo Sal, ti i ja, bubice." Iz unutarnjeg dţepa izvadi češalj i prođe njime kroz sijedu kosu.
„Imam sastanak u Zamku", podsjećam ga. Nije moguće da je zaboravio.
„Nego, jesi li siguran da sam ja prava osoba za taj projekt, Patrick?"
                     Prije četiri godine počela sam raditi za Rococo Union i već u startu jasno mi je stavljeno na znanje da sam zaposlena kako bih proširila poslovanje u moderni sektor. Po čitavom Londonu nicali su luksuzni stanovi, a Patrick i Tom, kojima je specijalnost tradicionalni dizajn, gubili su poslove. Kad je stvar krenula i kad je bilo previše posla za mene, Patrick je zaposlio i Victoriju.
„Trazili su tebe, bubice." Skoči na noge, a sto ponovo iz protesta zacvili. Patrick to nije čuo, ali ja sam se trznula. Ili mora smršavjeti ili će prestati sjedati na moj stol. Neće još dugo izdrzati njegov teret. Znači, trazili su mene? Zašto?
                  U mojoj mapi s radovima nema ničega što ima veze s tradicionalnim dizajnom ama baš ničeg. Ne mogu se oteti dojmu da će ovo biti potpuni gubitak vremena. To bi trebali odraditi Patrick ili Tom.
„A otvorenje Lussoa..." Patrick je spremio češalj.
„Građevinar stvarno radi spektakl s tim tulumom u penthouseu. Napravila si izvrstan posao, Ava." Patrickove obrve kimaju zajedno s njegovom glavom. Pocrvenim.
„Hvala ti."