Moj Muskarac OPSESIJA

Osamnaesto poglavlje

Nakon što sam kod doktora Monroea, našeg dugogodišnjeg obiteljskog liječnika, odslušala predavanje o neodgovornom ponašanju, pokupila sam recept i otišla u apoteku po pilule. Stigla sam kući malo prije šest i iznenađeno ustanovila da Kate još nema. Istuširam se, presvučem i uzmem mobitel iz torbe, pa zakolutam očima kad ugledam dvadeset propuštenih poziva. Izbrišem pet poruka ne otvarajući ih, znajući da bi ih bilo pogrešno pročitati, pa uđem u kuhinju, a mobitel mi počne bljeskati u ruci. Otvorim vrata hladnjaka, izvučem vino i zaključim da je potrebno malo hrabrosti i otpora. Ovo postaje glupo. Javim se na mobitel. 

„Halo?" 

„Ava?" Zvuči izmučeno i bez daha. 

„Jesse", duboko i samopouzdano udahnem. 

„Ne mogu te više viđati." 

„Ne! Ava, slušaj me..." Moja je hrabrost kratkog vijeka. Sklopim mobitel, nekoliko puta duboko udahnem dok točim vino, a tada bocom umalo razbijem čašu, kad se s vrata začuje glasno lupanje. 

„Ava!" Zatvorim oči skupljajući snagu. Sinoć me iscrpilo neumorno lupanje po vratima. Susjedi će pozvati policiju. 

„Ava!" urla on i ponovo lupa. Mirno prođem kroz dnevnu sobu i pogledam kroz roletu, pa ugledam Jesseja kako zuri kroz prozor. Izgleda kao luđak, ali ne otvaram vrata. Bila bi ogromna pogreška naći se nasamo s njim. Gledam ga kako prinosi mobitel uhu, a moj ponovo počinje blinkati, no odbijem poziv i promatram kako on u nevjerici gleda mobitel. 

„Ava! Otvori jebena vrata!" 

„Neću", prošapćem, kao da me moze čuti. Gotovo dozivim infarkt kad ugledam Sama kako se zaustavlja u svojem Porcheu. Kate izađe i priđe Jesseju koji maše rukama kao luđak, a Sam im se pridruzi na pločniku i utješno mu polozi ruku na rame. Nekoliko trenutaka razgovaraju, a zatim ih Kate povede prema ulaznim vratima. 

„O, Boze, Kate!" Pokislo stojim nasred dnevnog boravka, slušajući kako se ulazna vrata otvaraju i udaraju o zid, a onda začujem topot teških koraka uza stepenice. Gotovo razvali vrata boravka, a ljutnja na njegovu licu pretvori se u olakšanje, a odmah potom u čisti bijes. Njegovo sivo odijelo izgleda savršeno izglačano i sređeno, za razliku od neuredne kose i znojnog čela. 

„Gdje si, JEBOTE, bila?" Zaspe me vikom, a dah mu doslovno prozuji kraj mojih ušiju. 

„Lud sam od brige!" Stojim i gledam ga, nemajući pojma što da kazem. Zar on doista vjeruje da sam mu duzna objašnjenje? Kate i Sam priđu iza njega, tihi i smireni. Pogledam Kate i odmahnem glavom, a najradije bih je pitala sviđa li joj se ovaj Jesse. 

„Idemo u The Cock na piće", kaze Sam tiho, zgrabi Kate za ruku i povuče je niza stepenice. Ona ga i ne pokuša zaustaviti. Gledam ih kako odlaze, proklinjući u sebi njihove kukavičke guzice koje me ostavljaju da se sama nosim s ovim luđakom. Ĉini se da se smirio jer umorno gleda u strop, a potom preusmjeri svoj plamteći pogled. Duboko prodire njime u mene. 

 „Treba li netko podsjetnik?" Što? Donja čeljust samo što mi nije tresnula o pod. 

„Ne!" povičem i sjurim se pored njega u kuhinju. Trebam piće! Ĉujem ga kako me slijedi i promatra dok bacam mobitel na pult i odvrćem čep s boce. 

„Ti si potpuni gad!" urlam i drhtavim rukama nalijevam vino. Ključam od bijesa. Okrenem se i uputim mu svoj najopakiji pogled. On se doista lagano lecne, što mi izazove neizmjerno zadovoljstvo.