Gledam kroz staklo dvorište svoje,
crne oblake i kišne boje,
studeni vazduh obraze hladi,
i čekam kišu da mi sve sladi.
Čekam tu kišu, ali neće da dođe,
neće pa neće, i tako jutro prođe.
Olovka stoji, a papir prazan,
ništa ne ide, prizor nakazan.
Riječi jadne, hartije se boje,
a ruke mirne, ništa ne kroje.
Ništa ne ide i nema kiše,
nema teksta da bjelinu izbriše.
Sve se smrknulo, nedostatak tema,
takva napetost, a pražnjenja nema;
ni munje ni groma, ni kiše ni sloma,
samo ništavilo bez kretnje i žara.
Priroda spava, ništa ne stvara,
muza me s nekim sigurno vara.
Gledam kroz staklo dvorište svoje,
crne oblake i kišne boje,
studeni vazduh obraze hladi,
i čekam kišu da mi sve sladi.
Čekam tu kišu, ali neće da dođe,
neće pa neće, i tako jutro prođe.
YOU ARE READING
Zapisi
PoetryStihovi i osjećanja jednog mladog uma. Realnost je sveobuhvatna, važi za sve i prožima svakog, ali niko ne može da ima potpuno znanje o njoj, već samo nepotpune interpretacije o tome šta se događa tokom dana. Nismo stvoreni da ubodemo srž objek...
