Zapisi

Galerija ličnosti: III

III

Starac

Knjiga bogatstva: trezori iskustva

mnogobrojne priče, korisne poruke

kriju se u odajama starčevog carstva

koje on skupi prolazivši kroz muke;

brzopleti mladi ismijavaju slabost,

loši izgled, njegovu tugu i radost,

ukus za stvari, njegov osjećaj mode,

razmišljajući kad će više da ode

tamo gdje im starac neće smetati.

Svojom snagom oni će se razmetati,

tvrdoglavo će reći da su u pravu,

da je taj starac odavno izlapio,

šta god bilo, ostaće pri svom stavu;

a starcu je život svu snagu istopio,

zato jadnik u svojem očaju ćuti,

znajuć' da se ništa tu ne može činiti;

odbačen, samo čeka kad će harfe čuti,

trenutak izdaha, kada će se vinuti.

Jedino zadovoljstvo su mu djeca

koja ponekad s njim i progovore;

starenje izvuče posljednjega keca

i samo što ga nije poslalo gore.

I tako to biće zaboravljeno biva,

bolest ga ubija, u jadima pliva,

uskoro prolazi svoju zadnju šinu.

Nikome potrebna, u uglu na polici

knjiga zatvorena sakuplja prašinu

nadajući se strpljivo prilici

da je ljudi uzmu i detaljno pročitaju;

raspada se, stranice joj se kidaju,

al' se nada da će pažnju da joj daju

i da će čitaoci da se zapitaju

koja je njena svrha i šta im nudi;

ona samo želi pažnje jedan tračak,

da osjećanja u drugima probudi;

samo hoće da je razumije neko,

da je prouči i nešto iz tog nauči.

Ali ne, to je ipak bajka krvava;

i toliki paragrafi i rečenice,

roman koji je prešao sve stepenice,

odoše u ništavilo ovako, badava.