Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Preda mnom staze beskonačnih pravaca
kompleksnost svoju pokazuju meni.
Ne vidim izlaz, jedino dug boravak
u utrobi ja, u sopstvenoj sjeni.
Mračni zidovi svu svjetlost blokiraju,
uski putevi ne daju da dišem;
nema ni mapa da zalutalom pokažu
kako krenuti ka nečemu višem.
Tama me guta, klecaju koljena,
oslonac nemam u lavirintu ja.
Ne nalazim se, duša izgubljena,
nemam vodilje, nemam Sunca što sja.
Bljeskovi svjetla nekad ošinu oči,
slike šarene ispune srce moje;
al' to su varke, fatamorgane,
ja sam lavirint crno-bijele boje.
Ne, ne vrijedi da se analiziram,
složen proces ja me nadvladava;
mrežu svoga ja ne mogu da raspetljam,
oh, iscrpljenog me savladava!
Tražim i tražim, a sve dublje unutar,
ja sam lavirint koji izlaza nema;
trudim se, trudim, a kraj biva ćorsokak:
beznađe meni dane teške sprema.
Preda mnom staze beskonačnih pravaca
kompleksnost svoju pokazuju meni.
Ne vidim izlaz, jedino dug boravak
u utrobi ja, u sopstvenoj sjeni.
KAMU SEDANG MEMBACA
Zapisi
PuisiStihovi i osjećanja jednog mladog uma. Realnost je sveobuhvatna, važi za sve i prožima svakog, ali niko ne može da ima potpuno znanje o njoj, već samo nepotpune interpretacije o tome šta se događa tokom dana. Nismo stvoreni da ubodemo srž objek...
