Stihovi i osjećanja jednog mladog uma.
Realnost je sveobuhvatna, važi za sve i prožima svakog, ali niko ne može da ima potpuno znanje o njoj, već samo nepotpune interpretacije o tome šta se događa tokom dana. Nismo stvoreni da ubodemo srž objek...
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
U jaku omču ja sam uhvaćen, sve mi zvijezde na zemlju padaju; svijet nam je nesrećom obuhvaćen, jer nam srca ovako stradaju...
Gdje god da krenem, maske nalazim, ljude lažnjake, vještačka lica, otrovne zmije, duše ubica; maske su svugdje, jedva se snalazim.
Koga god sretnem, tu masku ima, njihova brojnost strašno me guši, opkoliše me u mojoj duši; maske su svugdje, vidim ih u svima.
Ispod tih maski naše srce vene, sve što je pravo odlazi u sjene, vještačko biće jedino ostaje, društveni robot perzona postaje.
Svoj pravi izgled niko ne odaje, niko se nikom skroz ne predaje, svi se u masci moramo kriti; ko će prokletstvo to probiti?!
Ima li ko hrabrost masku skinuti, oslobodit' se iz tog kaveza? Ko li će s lažima vezu prekinuti i trgnut' oči iz tog poveza?
Ima li ko smjelost sebe pokazat' i izložiti pred svijeta masom? Svoje istinsko ja smije l' ko dokazat' i ostaviti trag sopstvenim glasom?
U jaku omču ja sam uhvaćen, sve mi zvijezde na zemlju padaju; svijet nam je nesrećom obuhvaćen, jer nam srca olako stradaju...
