Dragi ljudi bliskoga istoka,
suze niču iz mojega oka
kada gledam vaše razaranje,
stare sreće naglo survavanje.
Demokratija vam snove ruši,
u prašini rata postojite,
jadna sudbina svakoga guši,
al' drž'te se, ponosno stojite!
Pucnjevi su u svakome kutku,
eksplozije neprestano tuku,
na sve strane udovi lete,
opasnosti svugdje prijete;
Usamljena djeca jadikuju,
bičevana od strane života,
majki nema, ni očeva nema,
nema nikog da im snagu pruži,
nema nikog da se s njima druži,
u krvavom kraju jednu stvar znaju:
da njih nedužne čeka golgota;
o, moje misli s vama tuguju.
Građevine, monumenti stari,
postadoše prah za jedan dah;
tako brzo kultura pade,
potreban je bio samo jedan mah
da iščeznu vaši tragovi,
a s tragovima i ljudske nade.
Ne bježite, nisu za vas pragovi
bježanije od domovine svoje;
ne bježite, narodi stari,
ne smiju vas uništit' dolari,
ne dajte im da vas osvoje,
miješanje s drugim pomoći neće;
Pragovi borbe su pragovi sreće,
nakon oblaka dolazi duga;
prkosite onom ko vam nameće
destrukciju i teške nedaće:
ne budite neprijatelja sluga!
ESTÁS LEYENDO
Zapisi
PoesíaStihovi i osjećanja jednog mladog uma. Realnost je sveobuhvatna, važi za sve i prožima svakog, ali niko ne može da ima potpuno znanje o njoj, već samo nepotpune interpretacije o tome šta se događa tokom dana. Nismo stvoreni da ubodemo srž objek...
