On i ona(Završena)

"Znate samo moje ime"

Nije se više javio.Ne bi to ni očekivala.

Ja samo želim da budem sa njim,srcem celim želim da budem sa njim,ali njemu nije stalo.Ne bih ga mogla natjerati da me voli,niti bih ga mogla promjenizi ovako na daljinu.

Možda kada bi bila sa njim barem sedmicu dana u istom prostoru,možda bi ga promjenila,ali to ostaje na samo "možda."Nije kao da ga mogu kidnapovati,vezati i držati u podrumu.

Teško je voljeti nekoga,tko ne voli tebe.Svi smo se bar jednom našli u toj situaciju,da gledamo nekog momka/djevojku maštamo život sa njim/njom a nije naš/naša.

Mrzim kada mi kažu da bi nešto moglo biti između nas.Koliko još da čekam?Ludim već tako dugo,a njemu je to smješno.Moji pokušaji da bude moj za njega su patetični,moji izljevi ljubavi su jadni,a moje suze bezvrijedne.

Ne sanjamo svi mi jednako.To nikom ne smeta.Zašto im onda smeta kad smo drugačije budni?
Zašto mu smeta što ga volim?
Zašto mrzi što bih umrla za njega?
Zašto mu je jadno što mu srce dajem?
Milion "zašto",a samo jedno "zato."
Zato što mu nije stalo.

Nasmijala sam se svojoj patetici.Obrisala sam drhtavim rukama vrele suze.

Svaki poraz je jedna manje prepreka za uspjeh.Što više puta pokušavamo nakon poraza,bliže smo cilju.

Ustala sam,slobodno mogu reći da sam ličila na beživotnu ljusku.Bila sam poput odbačene kože zmije,blijeda,beživotna.

Ništa me nikad nije moglo povrijediti,poraziti,ali samo radi njega sam padala na koljena.

Ne bih se bojala sotone,vraga,broja 666,pakla,ali na njegov i najmanji trzaj ja padam kao rosa na zelenu travu.Strahopoštovanje,najgori vid poštovanja koji nestaje kada žrtva dobije veću snagu od svoga gospodara.

On će biti moj gospodar još jako dugo,sve dok je moje srce u njegovim rukama .

Ne bojim se,neka ga lomi.Sastavljaću ga iznova i iznova,čak iako mi se ponekad neki manji djelić izgubi.Kada nestane djelića nestat ću i ja,ostat će nešto hladno poput leda.

Izdahnula sam nekako teško,kao da je s tim izdahom nestao neki veći terer i ja sam se ispravila.

Danas je petak,zar ne?Vidjet ću ga,ai nju.

Zašto ne napraviti ovo večer posebnom?

Ne,neću sada zvati drugarice da me tješe,šminkaju i govore"ljepša si od nje."Nisam ja takav tip osobe,udarce vraćam,ali duplo jače.

Šta?Osmjeh nije uvjek najjači udarac,jer nekako metak bolje zvuči,zar ne?Znam da se ispaljen metak ne može smatrati udarcem,ali ipak.Moja ruka je povukla okidač,tako da slično je to.

Ne,neću povući okidač.Ne volim završavati igru brzo,bez suza i jecaja,bez da me moli za milost.Oh,ne bih si mogla dopustiti da joj dam tako laku smrt,ja to radim polahko.

Polako,ali sigurno crpim život iz tebe,a onda poput Smrti dođem i prerežem i tu kratku nit koja te držala na životu.

Ne znate još ništa o meni.Znate samo moje ime,ali ne i moju priču.Stvorit će te već sami priču o meni,lažima ćete je istkati.Slobodno,ali svaka ta laž koštati će vas.

Pamti,vrati i duplo naplati,to je moje zlatno pravilo koga se držim.

Zbog njega bih se promjenila,postala bih malo uplašeno mače,ali isto tako zbog njega bih i ubila.

Stavila sam čašu na šank,te sam sipala votku u nju.Dodirnila sam usnama čašu,dok je jak miris alkohola ulazio u moje nosnice.Nagnula sam,ispijajući do kraja to piće koje mi je peklo grlo.Ponovila sam istu radnju par puta.

Nisam se napila,ali sam unjela veću količinu alkohola na prazan stomak.Pomalo mi je bilo muka,ali sam nekako složila nekakav sendvič.Pojela sam ga,te sam se bacila na trosjed.

Ljubavni trougao je tu,jedna od nas mora biti mrtva.Ta jedna neću biti ja,to što on nju "uči" kako se tući to je ništa.
"Maleni narkoman jesi,ali ovakvu još sreo nisi."
Prošaputala sam.

U najgorem slučaju od njegove niske,odeblje djevojke bi mogla dobiti ogrebotinu,a ona u najboljem slučaju napuknute pršljenove.

Velikom brzim sam se našla u garaži.Velika crna vreća me je čekala.

Uderala sam svom snagom,trudeći se da izbacim bjes iz sebe.Nisam ni sama više bila sigurna čim uderam,u šta ciljam.U jednom trenutku vreća se samo raspuknula na jednom djelu i pjesak je počeo curjeti iz nje.

Nasmijala sam se.Voljela bih da se ovako njena prazna glava raspukne.Obrisala sam rukom znoj sa čela.

Bjes me je popustio i mogla sam osjetiti laganu bol u šakama,koja bi bila znatno veća da nisam navikla na bol.

Večeras će biti još ljepše,ta njena "faca" će biti uređena.

Hello!!I am back!Jeste mislili da Anastazija ovo može?Huh,niste još uvjek sve saznali o njoj.Kako vam se sviđa?Mišljenja?Očekivanja?Volim vas😘😘❤❤❤