"Ali još se pitam da li je u mraku ili je mrak u njemu?"
Nisam ni ja svetica niti savršenstvo od djevojke,ali sam se trudila biti savršena za tebe. Poštovala sam te prvo kao osobu koja zavrijeđuje moju pažnju,a zatim sam se davala još više tebi kao...
Istuširala sam se.Također sam otišla do Anje,ona mi je rekla da sredim tu zlu vješticu.Malecka mi je nenormalno draga.
Večer je došla i prije nego sam mislila.
Da bih uništila nju,potrebna su samo dva poziva ili manje.Nije ona neka krupna "riba",može se reći da je malena "pirana".Zbilja su previše umišljeni.
Prijetila mi je par puta,ali se nisam obazirala na to,jer taj sitni narkomančić ju je naučio par "jeftinih" poteza i ufurala se da je jaka.Oni su narko bossevi znači,a dobijaju drogu inače jednom u mjesecu i hodaju pješe,al to su narko bossevi.
Nasmijala sam se samoj sebi,jer sam zaljubljena u običnog kretena niže klase.Otvorila sam ormar tražeći nešto da istakne moju figuru.
Nju zapravo i nije teško nadmašiti,jer je punija manja djevojka,ali eto nešto je jebeno vidjeo u njoj.Ah,znam i šta,olako se daje.
Iz ormara sam izvadila crvenu haljinu,koja se pribila uz moju mekanu kožu.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Pomalo mi je smetao izrez,ali nije baš kao da možeš sakriti grudi,ako ih imaš.Osmjeh kao kada vrag dolazi po svoje je sijao na mome nevinome licu.
Uzela sam telefon i nazvala nekoga,tko zapravo ima moć.
Zasigurno ste čuli za ljude koji za malene svote novca utjeravaju strah u kosti.Antonio je jedan od takvih,za malo grama zlata ili nešto novca je ustanju uraditi jako loše stvari s svojim suradnicima. .... "Da,ali ne želim ništa pretjerano.Samo nešto da je unakazi,ali ne i ubije." Završavala sam razgovor. "Platit ću kao i uvjek,večeras u ponoć hoću da se odigra sve to.Želim uživati u pogledu." Rekla sam uz zloban smješak. "Naravno,ali ne možemo to uraditi u klubu,previše bi svjedoka bilo tu.Iza kluba u ponoć ona će stradati,budi tamo." Rekao je hladno.Prekinula sam.
Voljela sam njegovu profesionalnost i predanost poslu.Nikada nije umješao emocije u to,a ni svoju porodicu.Uvjek je to radio hladno,brzo i efikasno.Također je i diler,zbog toga sam ga i upoznala.
Družila sam se takvim ljudima,veoma često iako ja nikada nisam probala nijednu vrstu droge.Jednostavno sam željela nekoga na koga se mogu osloniti kad zagusti.Ostali bi pobjegli zbog straha.
Nije da se mogu sama odbraniti,jer ja sam u licu anđeo u duši đavo,ali ipak...Zar bi ste vi željeli da budete u fazonu"čuvaj mi torbicu,saću da im je*em majku"?Sigurno ne.Bila sam u tom fazonu gdje su mi dečki čuvali stvari,dok sam ja lomila kosti,ali se sada trudim držati dalje od toga.
Obukla sam štikle manje pete,jer na moju visinu vjerujte ne bih išle.
Pogledom sam pokušavala naći svoje auto.Nije ništa pretjerano,jer sam skoro položila,ai nisam kćer tajkuna,no posluži mi.Konačno sam ga pronašla među milion ostalih na parkiralištu.
Vozila sam se lagano do kluba,jer mi kazna stvarno ne treba.Telefon mi je zazvonjeo. Na ekranu je pisalo"Medek2❤". "Reci,srce." Rekla sam nježno,dok sam pazila na volan. "Gdje si?" Upitao je Mariov zabrinuti glas. "Ljubavi,malo sam bolesna,pa sam odlučila odspavati." Slagala sam u sekundi. "Hoćeš da dođem tamo?" Njegov glas je postao napet. "Želim se malo odmoriti."
