On i ona(Završena)

Revanš

Ustala sam sva sretna.Sinoć sam se osjećala kao njegovo malo blago,kao osoba koju voli.Lagano na prstima poput balerine lako sam koračala do kupaonice.

Sjaj u mojim očima ne mogu opisati nijednom drugom rječu,sem neopisiv.Zaljubljene djevojke sjaje tom nekom čudnom svjetlosću,oči su im kao od kristala dok gledaju osobu koju vole.

Čujem škripu vrata,zjenice mi se prošire.Zvuci tihih koraka su dopirali do mojih ušiju.Bojažljivo sam provirila iz kupaonice.On je stojao na sredini sobe.Stil kao i uvjek,kačket naopako,pocjepane pantalone,široke hlače i lanac oko vrata.

Ubrzo je uočio moj nosić koji je vrio kroz oškrinuta vrata.Nasmijao se neodoljivim kristalno bjelim osmjehom.

"Vidim te."
Otvorila sam vrata do kraja,te sam uzvratila osmjeh.
"Dođi ovamo,da te zagrlim."
Raširio je ruke.Zvučalo je tako nestvarno,krenula sam ka njemu.

"Zagnjurila"sam glavu u njegova prsa.Parfem koji mi je ulazio u nosnice bio je tako fin.Grlio me je tako čvrsto,osjetila sam pucketanje svojih pršljenova pod njegovim zagrljajem.

Pustio me je.Otvorila sam oči kako bih pogledala u ta njegova dva kristala,ali sam se samo susrela sa odrazom u ogledalu.Sanjarila sam o njemu budna.

Nasmijala sam se svome srcu,trenutno se smijem,a znam koga zapravo volim.Valjda se to tako ide,kada se zaljubiš ignorišeš mane te osobe.

Savršeno zlo.

Više ne dobijam nijedan glas da ima neku djevojku,možda konačno dobijem šansu.

Prvi put zbog njega sam ustala vedrana i nasmijana.Čak i budna nastavljam sanjariti o tim safirima.Po njegovim sam očima mogla znati njegovo raspoloženje,jer bi prešle u smeđu boju kada je ljut skoro bi išle na crveno da bi me i plašilo,a pomalo plave kada je tužan.

Mislim da je on samo pomalo nesigurna osoba,koja je jednom povrijeđena te radi toga više ne pušta ljude blizu sebe.

Telefon mi je zazvonjeo,mogla sam u kupaoni čuti  njegovu melodiju.Otrčala sam brzo gore u nadi da me on zove,ali to je bio Mario.Začudila sam se što me zove,pogotovo jer se nismo čuli dugo.

"Što trebaš?"
Rekla sam odvratno.
"Kako se usuđuješ?"
Uzvratio je na moje pitanje pitanjem.
"Odjebi."
Prekinula sam poziv,te stavila broj na crnu listu.

Ne zanima me ni na šta misli,ionako je 90 posto skrenuo.Par sekundi telefon je ponovno zazvonjeo,a ja sam stajala polu gola pred ormarom.
"Agh,što sad?"
Ljutito sam uzela telefon.

"Jack?Što sad ti želiš?"
Upitala sam.
-"Op,što je netko nervozan."
"Reci šta želiš,nemam vremena na pretek."
-"Revašn."
"Nakon toliko dugo vremena?Stvarno si pi*ka."
-"Bojiš se?"
"Agh,gdje treba da dođem?"
-"Isto mjesto."
Poklopio je.

Nakon tako dugo vremena on želi revanš.Mislim da mu je samo dosadno ili mu je zafalilo modrica od djevojke.

Obukla sam se brzo,te sam krenula.Već iz daljine sam mogla vidjeti veliku gomilu,publika je već stigla.Ah,zar stvarno želi da svi oni vide kako gubi od cure?

Progurala sam se kroz gomilu i stala sam u sredinu,gdje je on već čekao.
"Jack,stvarno želiš da svi oni vide kako gubiš?'
Upitala sam ga,dok sam uhvatila Antonijev pogled koji nas je pomno pratio.
"Bojiš se?"
"Agh,dobro započnimo kad već tako želiš."

Skinuo je majcu,te je manja nekolicina djevojaka ovdje počela uzdisati,fukse.Bacila sam jaknu u stranu,kako bih mogla lakše koristiti svoje ruke.

-"Anastazija ovaj put bez pravila."
"Kako želiš."

Potrčao je ka meni,samo sam osjetila jak udarac o stomak i osjetila kako mi tjelo pada.Uhvatila sam za praznu staklenku od pive koja se našla na podu,te sam se odmaknula,jer me je poželio zgnječiti kao bubu.
"Rekao si bez pravila."

Uhvatila sam ga,te sam mu flašu razbila od glavu.Krv je počela šilkljati,ali on se samo nasmijao.Uhvatio je moje ruke,te me je gurao sve do zida.Gledao me je pravo u oči,sekundu kasnije osjetila sam njegove usne na mojima.

Oči su mi se raširjele od iznenađena i bjesa.Lupila sam ga nogom svom snagom koju sam imala.Dobrih 15 minuta smo bacali jedno drugo po svuda.Usna mi je bila razbijena,a njemu glava i nos,čak mu je i jedan dio oka bio plav.

"Udustaješ li?"
Upitala sam zadihano.Odmahnuo je glavom,a tada je netko iz publike dobacio palicu heroju koji se tuče sa djevojkom.

Antonio je stao između nas.
"Dosta!"
Raširjeo je ruke.
"Anastazija pobjeda je tvoja,a ti se mladiću srami."
Rekao je dok je prekoreno gledao Jacka.
"Ovo još nije gotovo."
Uperio je palicu u mene,te se izgubio u masi.

"Položila si test.Pitam te ponovno želiš li biti moj pomoćnik?"
Rekao je Antonio,a moje misli su stale.

Tntntn..Dugo me niije bilo,opet ništa ni s čim,ali eto.Sviđa li vam se?
Usputni komentari bi značili❤