On i ona(Završena)

Tama

Projurila je kroz vrata kao munja.Veselo je skakutala po krevetu,a ja sam samo posmatrala svu tu njenu radost,dok sam skidala crni šal kojim sam prekrila vrat.

Bacila sam ga na kauč,te sam ju uzela u naručje.Bila je tako mala,krhka i nejaka.Zajurila je glavicu u moj vrat,dok mi je ručicama uvijala kosu.

"Anastazija."
Rekla je tiho.
"Reci zlato."
Sjela sam na kauč,ostavljajući nju da sjedi u mome krilu.
"Gdje si se udarila?"
Upitala je,te je malenom,nježnom rukom prešla preko moga vrata.

Znala sam da je mislila na ono što je napravio on.
"Nisam se udarila."
Odgovorila sam,dok sam na neki način gledala kroz nju.
"Netko te udario?"
Upitala je zabrinuto.

Našmješila sam se,dok je moj pogled idalje bio izgubljen negdje.
"To je napravio on."
Rekla sam.
"Aleksandar?"
Glasić joj je bio iznenađen.Kimnula sam glavom,te sam ju poljubila u čelo

"Zašto,zar te želi povrijediti?"
Kao i svako djete bila je znatiželjna.On me je povrjeđivao već,a ovo je samo bio mali flaster koji je stavio da zakrpi sve te rane.
"To se radi iz ljubavi,ali još si mala."
Nadurila se,kao i uvjek,jer je mrzjela da je zovu malom.

"Samo da znaš nisam mala i ljuta sam na tebe."
Rekla je,a ja sam ju čvrsto zagrlila.Tako je mekana poput malenog jastuka.

"Hoćeš da ti pokažem tvoju sobu?"
Od ostave sam napravila sobu na neki način,ofarbala sam zidove,izbacila sve iz nje i dodala par novih stvari.Nije bilo ništa posebno,ali sam se potrudila.
"HOĆU!"
Krisnula mi je na uho.

Ponovno sam je podigla u naručje,te sam krenula ka njenoj sobi.Otvorila sam drvena vrata,a ona se iskoprcala iz mog naručja i skočila je.Razgledala je sve pažljivo,iako nije bilo mnogo toga,samo kauč sa par igračaka na njemu,stol,visoki ormar koji je stojao u kutu i radni stol sa stolicom.

Na stoliću je uglavnom bio školski pribor i knjige.Nisam znala da li joj se sviđa,jer nije ništa govorila.
"Sviđa li ti se?"
Upitala sam.

Pogledala je ka meni,te je brzim koram došla do mene i zagrlila me je.
"Sviđa mi se!"
Mromumljala je.Bilo mi je toliko drago što sam usrećila nekoga.
...
Tama je ponovno svuda oko mene,a ipak mogu vidjeti njegov lik.Vidim ga u ogrtaču noći,iako nije ovdje.

Valjda je to tako kad se zaljubiš,vidiš ga i tamo gdje ga nema,vidiš ga i kada tvoja zjenica ne može ništa vidjeti zbog mraka.

Zar nisam rekla sebi da sam ohladila od njega,da ću se posvetiti samo njoj i sebi?Zar nisam?

Vrele suze su potekle niz moje lice,srce su mi ponovno vezivali teški lanci,koji su ga sve više stezali kako bi puklo,ali ono se nije dalo.Nije željelo nestati,ali je zato boljelo,boljela je ova želja za njim.

Disala sam doboko,dok sam rukama pokušavala obrisati suze koje su sve više pristizale.

Znala sam samo da ga volim,znala sam da patim,ali nisam znala da ga dobijem.

Hello!Šta ima?Kako škola?Sviđa li vam se?Mala Anja je stvarno preslatka,zar ne?
Čekam vaša mišljenja😘