Škola za mađioničare [2] (Pauzirana)

Chapter 8 *Ljubomora*

  Izlazila sam iz učionice u kojoj sam do sada imala čas, i to kod Bojana. Usput sam primetila da mi nema sveske i uputila se natrag ka učionici. Vrata su bila malo odškrinuta. Ono što sam videla me je nateralo da stanem sa svojom namerom i sakrijem se odmah pored kako bih mogla da ih špijuniram i prisluškujem. Nisam razumela zašto sam to uradila, ali me u tom trenutku nije bilo briga.

  U učionici su bili Una i Bojan, i to potpuno sami. Po Uninom stavu i po tome što je vrtila kosu među prstima sam zaključila da je flertovala sa njim. Žao mi je Uno, ali pripremi se za odbijanje.

  Bojan je u par koraka smanjio razdaljinu između njih. Stavio je ruke na stolu sa svake njene strane zarobivši je svojim telom. Iza nje se nalazio sto tako da nije imala kuda, a i da jeste, sumnjam da bi se odmakla od njega.

  Bojane, šta to radiš? To je potpuno suprotno od onoga što bi trebao da uradiš u ovoj situaciji.

  Uhvatio je onaj pramen koji je ona vrtela i približio je svojim usnama. Sve to je radio ne pre prekidajći njihov očni kontakt.

  Ozbiljno Bojane, šta kog đavola radiš?

  Nisam mogla više da gledam ovo. Bilo je tako pogrešno. Otvorila sam vrata i time njihove poglede preusmerila ka sebi. Una je prevrnula očima vidno iziritirana mojim postupkom, a Bojan me je samo gledao i čekao da vidi šta ću sledeće da uradim.

  - Izvinjavam se što vas prekidam, ali moram da popričam sa profesorom. -

  - Zar ne može da sačeka? -, upitala je dok je nogom lupkala o pod.

  - Ne može. Veoma je hitno. I moram da popričam nasamo sa njim. -

  Bojan joj je pokazao pogledom da ide, što je uradila preko volje.

  - Nemoj da misliš da će se završiti na ovome. -, rekla mi je kada je prolazila pored mene. Pogledom sam je ispratila, i kada je nestala iz mog vidokruga okrenula sam se ka Bojanu.

  - O čemu si htela da pričamo? -, upitao je i naslonio se na katedru.

  - Šta je ono bilo? - Odmah sam prešla na stvar.

  - Šta je šta bilo? - Pravio se lud. Nisam bila baš dobro raspoložena da bih igrala njegove igre.

  - Ono sa Unom. Ona te je zavodila a ti je nisi odbio. Ne bi valjda imao nešto sa svojom učenicom? -

  Odvojio se od katedre i malo mi je prišao, ali smo i dalje bili na sigurnoj udaljenosti. Dok smo pričali, polako mi je prilazio.

  - Muško sam i imam svoje potrebe. Baš kao i ona. Ne vidim šta je loše u tome. -

  - Jednostavno, ne možeš da budeš sa njom. Nije prava osoba za tebe. -

  - Koja je onda prava za mene? - Upitao me je malo tiše. Nije bilo potrebe da priča glasnije, jer smo bili odmah jedan ispred drugog.

  - Ne znam. -, rekla sam znatno tiše, skoro kroz šapat dok mi je pogled bio usmeren ka podu. Uhvatio me je za bradu i malo mi podigao glavu nateravši me da ga pogledam u oči. Bio je viši od mene za glavu, zbog čega sam se u ovoj situaciji osećala nisko.

  - Zašto mi ne kažeš to gledajući me oči? -

  Gledali smo jedan drugog direktno u oči dok su nam lica bila vrlo blizu. I onda sam uradila nešto za šta mislim da ću se kajati posle. Odgurnula sam ga od sebe. Cinično se nasmejao odmahivajući glavom. Izgleda da sam ga povredila svojim postupkom.

  - Bojane... -

  - Poštedi me. -, rekao je pre nego što sam uspela da nastavim. Ionako ne bi znala šta da kažem. -Razumem ja mnoge stvari, ali ono što nikako ne mogu da razumem si ti. Čas radiš jedno, čas drugo. -