Škola za mađioničare [2] (Pauzirana)

Chapter 4 *Maltren*

  Duboko udahni... Izdahni... Broj do deset.

  - Požuri malo! Moramo i mi ostali da stignemo do kupatila! -, vikao je Dušan dok je lupao na vratima od kupatila.

  Jedan... Dva...

  - Nisam još spremna! Treba mi barem još pola sata! -, vikala je Una sa druge strane vrati.

  Tri... Četiri...

  Katarina se šetkala po sobi i paničila.

  Pet... Šest...

  - Nemamo toliko vremena! Niko od nas se još nije spremio, a uskoro nam počinju časovi! -

  E sada mi je dosta! Uzela sam flašicu vode sa radnog stola i poprskala sebe po licu pa se obrisala o rukav. Može da posluži umesto umivanja.

  - Um, Ana? Šta to radiš? -, upitao me je Dušan pomalo zbunjeno.

  - Okreni se. -, rekla sam i okrenula mu leđa.

  - Zašto... -

  Nije stigao ni da završi rečenicu kada sam počela da skidam majcu zbog čega se on naglo okrenuo ka zidu. Katarina je stala sa svojim šetkanjem i paničenjem.

  Na brzinu sam navukla uniformu i krenula da otvorim vrata kupatila kako bi izbavila Unu, ali su bila zaključana. Nogom sam ih udarila najače što sam mogla i razvalila ih.

  - Šta to radiš?! Zbog tebe zamalo da se ispečem! -, rekla je dok je u ruci držala peglu za kosu. Kupatilo je bilo u potpunom haosu. Svuda su bile razbacane kreme, šminke, i ne znam ni ja šta sve. Pogledala sam u Unu i shvatila da se još nije ni obukla. Prekipelo mi je i uzela sam jedan peškir koji sam omotala oko njene glave kako ne bi mogla da priča.

  Svukla sam je dok nije ostala samo u vešu, i onda joj navukla uniformu. Kada sam završila skinula sam joj onaj peškir sa glave nakon čega je duboko udahnula.

  - Da li si ti normalna?! Mogla sam da se ugušim! -

  - Da, da, nikog nije briga. -, pričala sam dok sam je gurala iz kupatila.

  - Ali nisam gotova! Moram da se našminkam! -

  Uzela sam njen neseser sa šminkom i bacila joj.

  - Šminkaj se na času. - Katarinu sam ugurala u kupatilo i bacila joj uniformu. -Imaš dva minuta da se obučeš i spremiš. Kako god se spremila, vodimo te sa sobom na čas, makar bila i polu gola. -, rekla sam i zalupila vrata.

  - Strašno. -, progovorio je tiho Dušan kako ga ne bih čula, ali jesam. Polako sam se okrenula ka njemu i streljala ga pogledom.

  - Šta ti čekaš? Još se nisi obukao. -

  - Ne misliš valjda da se obučem ovde i sada? To nije fer! Zašto je Katarina dobila kupatilo?! -

  - Ona je dobila kupatilo zato što ne može ni da priča sa ljudima kako treba, a da ne pričamo o presvlačenju pred njima. Slušaj, imaš dva izbora. Da se obučeš sam, ili da te ja obučem baš kao i Unu. -

  - Dobro, dobro, shvatio sam. -

  Una i ja smo mu okrenule leđa kako bi se presvukao.

  - Ovo je diktatura! Žaliću se i tražiću da me premeste u drugu sobu! -, kukala je Una. Otvorila je usta da kaže još nešto, ali ih je zatvorila nakon što sam je prostrelila pogledom. Svi su me iznevirali sa njihovim detinjastim zahtevima i manjkom organizacije i komunikacije da sam izgubila strpljenje za slušanje Une i njenih gluposti.