Škola za mađioničare [2] (Pauzirana)

Chapter 2 *Pronašao sam je*

  Sedela sam i čekala svoj red. Moj broj je bio 167 tako da sam imala vremena dok ne budem morala da se borim. Za to vreme sam sedela na tribinama i posmatrala kako se ostali bore. Pokušala sam da zapamtim što više ljudi i njihove sposobnosti. Nikada ne znaš kada bi moglo da ti zatreba.

  - Broj 103, Una Blejk i broj 104, Filip Valentajn neka stupe u ring. -

  Ubrzo su se u ringu našli jedna devojka i dečak. Una je bila visoka i vitka devojka svetlo plave i prave kose koja joj je dosezala do dna leđa. Svojim braon očima koje su govorile ,,Nemaš šanse protiv mene jer sam ja najjača ovde i svi vi smrtnici bi trebali da mi se klanjate" je posmatrala svog protivnika dok joj je glava bila podignuta u nebesa. Iz nje je izbivalo preveliko samopouzdanje i stav koji je vikao ,,bolja sam od svih vas". Nosila je belu lepršavu haljinu do pola butina, kratku crnu jaknicu sa rukavima i crne štikle. Zanimalo me je kako će se boriti u tim štiklama. I haljini.

  Nasuprot nje je stajao dečak par godina mlađi od nas kao njen protivnik. Filip je imao malo dužu, svetlo braon kosu sa nestašnim pramenovima. Njegove krupne oči su bile iste boje kao i njegova kosa. Lice mu je bilo bezizražajno, kao da ga ne interesuje ništa oko njega, što mu je davalo neku ozbiljnost i staloženost što je u potpunosti kontriralo njegovom izgledu i godinama. Na sebi je nosio zeleno-plave pantalone do koleni, crnu majcu sa belom kosturskom glavom i patike na čičak traku. U desnoj ruci je držao crni skejtord sa crvenim plamenovima na njemu.

  - Neka borba počne! -, rekao je glas sa druge strane zvučnika. Una je izvadila dve lepeze, jednu crnu i jednu belu. Pri dnu lepeza sam primetila grb mađioničara - na beloj lepezi crn grb i obrnuto. Zamahnula je njima stvarajući vetar koji je išao pravo ka Filipu. Filip je stao na skejt i vešto izbegao svaki nalet vetra koji je išao ka njemu. Za sobom je ostavljao trag vatre. Obišao je ceo krug oko Une time praveći vatreni prsten.

  Par puta je zamahnula lepezama time pojačavajući vatru kod jednog dela i vetrom usmeravavši je ka Filipu koji je morao da se udalji kako se ne bi opekao. Nije imao izbora sem da čeka priliku za napad.

  Šta god da je Una radila, sve bi bilo puno stila i elegancije. Raširila je ruke i počela je da se okreće oko svoje ose u potpunosti pospešujući vatru tako da je bila sakrivena od očiju neprijatelja i publike iza vatrenih zidova. Svi smo nestrpljivo čekali njen sledeći potez. I onda kada smo se najmanje nadali, ona se uzdigla iz vatrenog kaveza kao feniks nekoliko sekundi leteći u vazduhu, ali sasvim dovoljno da bi napala Filipa odozgo ne dajući mu priliku da se odbrani i time letnuvši u nazad pravo u kavez koji je okruživao ring. Kada je shvatio da skejt nije kod njega već da je odleteo u drugu stranu, brzo je ustao i krenuo kako bi ga uzeo. Ali bio je prespor, pošto ga je Una već držala u rukama sa pobedničkim smeškom na licu.

  - Ova borba se završava sa pobedom broja 103, Una Blejk! -

  Izgleda da je dosta vešta sa svojim medijumom. Ovde ima dosta veštih mađioničara, što je sasvim logično s obzirom da je ovo jedna od najboljih školi za mađioničare. Možda ipak ne bih trebala da budem zabrinuta u vezi osoba koje će biti sa mnom u timu. Bilo bi odlično ako bi bila u istom timu kao i Milan i Sunčica.

  I tako jednim za drugim mečom, konačno je došao na mene red. Milan i Sunčica su mi poželeli sreću pre nego što sam stupila u ring. Moj neprijatelj je bila devojka sa kratkom muškom frizurom. Nosila je široku odeću koja je na njoj ličila kao džak.

  Prošla sam pogledom svuda ne bi li pronašla njen medijum, ali nisam uspela. Izgleda da ću morati da sačekam da bih otkrila.

  - Neka borba počne! -

  To je bio naš znak da krenemo. Ja sam samo stojala čekajući nju prva da krene, što je i uradila. Ruke je ispružila napred i dlanove usmerila ka meni i grom je krenuo ka meni. Napravila sam kolut unapred i izbegla za dlaku. Jej, naučila sam da pravim kolut!