✴Prelijepa kada plače✴ 2. SEZONA

Poglavlje 26: "Želiš li mi se vratiti?"

 "On danas može da ide kući, ali morate paziti jer mu se stanje nije u potpunosti popravilo. Ima još jedno slomljeno rebro koje polako zarasta. Od tri slomljena rebra ostao mh je još jedan koji treba da zaraste. Dat ću vam još nazive lijekova koje trebate nabaviti", obavijestila nas je doktorica.

"I ti ideš s nama kući, zar ne?", pitao me je Viliam.

"Ovaj...ja... Ne znam."

"Mislim... Znam, da bi mu bilo drago kada bi krenula s nama."

"Viliam, ne znam da li je to uredu. Ne znam ni na čemu smo nas dvoje."

"Razumijem."

Pogledala sam na njegovu sobu. Spava. Maloprije sam izašla iz sobe. Sedam dana je u bolnici i u tih sedam dana nismo progovorili kako treba. I danas, napokon, ide kući. Svaki predhodni dan sam tu pored njega, a danas možda se sve vrati na staro.

"Verona?", Viliam me je prekinuo u razmišljanju.

"Hm?"

"Ako bi Paul sada promijenuo svoje mišljenje u vezi vas i odlučio da ne želi biti s tobom, šta bi napravila?"

Ok! Iznenadila sam se ovim njegovim pitanjem.

"Pustila ga da bude sretan s bilo kojom iako bi to mene uništilo", odgovorila sam nakon nekoliko minuta.

"To je... Ja... Iskreno, ne znam šta da ti kažem. Stvarno bi to uradila?"

"Kada bi to tražio onda da. Uradila bih sve samo da on bude sretan."

"Ne znam šta bih ti rekao."

"Možeš li ti meni da odgovoriš na neka moja pitanja?"

"Mogu i obećavam da ću reći istinu."

"Je li Paul znao da sam bila u bolnici?"

"Znao je."

"Da li je dolazio u bolnicu?"

"Jest."

"Zašto je onda govorio suprotno?"

"Ovako, Marko te je napao. Netko ge je dovukao u bolnicu, Paul čim je doznao došao je. Rekli su nam da ćeš možda imati amneziju. Kada si se probudila sjećala si se svih bas osim Paula. Ispričala si nam šta ti se dogodilo pa je ovaj poludio. Uhvatio je kretena Marka i... Znaš i sama kakav je on. Nego, poslije smo dobili poziv u kojem nam je rečeno da si pala u komu i pitanje je bilo hoćeš li izgubiti pamćenje potpuno. Kada je i to čuo došao je u bolnicu. Bio je pored tebe svo vrijeme. Dva puta si rekla njegovo ime i time nam dala doznanja da nisi izgubila pamćenje. Mislim da ga nikada nisam vidio onoliko sretnog kada si izgovorila njegovo ime. Ali onda si rekla dvije riječi koje su ga dotukle. Rekla si mu da ga mrziš. Znam da je to bilo u snu, ali ipak ga je zaboljelo. Odlučio je da te ostavi kako bi ti bila sretna, kako bi kmala normalan život bez njega jer je htio da budeš sretna. Prije nego što smo otišli on je potplatio tvoju doktoricu. Rekla joj je da ako bude pitala za tebe da ništa ne govori. Mislio je da time omogućava normalan život i tebi, a i njemu", završio je.

"Volim ga, Viliam. Ne znam zašto sam nas ovoliko mučila."

"Nisi samo ti kriva i on je tvrdoglav."

"Još jedan razlog zbog kojeg ga volim više."

Pogledala sam na njegovo lice koje je još uvijek u snu.

"Vrijeme je da ga probudimo", rekla sam ustajući.

Ušla sam u njegovu sobu. Mislila sam da je i Viliam krenuo za mnom, ali nije. Sjela sam pored njega. Rukom sam prošla kroz njegovu kosu i lagano ga poljubila u kut usana. Probudila sam ga.