...
"Pa... Ostala sam bez roditelja kada sam bila mala. Moja rodbina nije htela da se brine o meni, pa su me dali sirotištu. I-"
"Znaš, ne moraš da pričaš ako ti je teško." Rekao je zabrinuto.
"Ne, ne. U redu sam. I nije mi problem." Rekla sam.
"Ako je tako, onda nastavi." Rekao je.
"Kada sam imala oko 12 godina, jedna veoma dobra porodica me je usvojila. Ubrzo sam se i navikla na njih. Sa njima sam živela 3 godine."
"Aww..." Rekao je.
"Sve bi bilo okey, da ih sirotište nije prevarilo." Zastala sam.
"Na šta misliš?" Pitao je.
"Izmislili su neki razlog da moram da se vratim u sirotište na neko vreme, ali oni mogu da mi šalju novac i isto kao da živim sa njima. Oni su naivno pristali. Naravno, ja taj novac ni videla nisam." Rekla sam ljutito.
"Pretpostavljam da ga je sirotište uzelo." Rekao je.
"Da. Ubrzo su ih nekako prevarili da potpišu ugovor da me se odriču. Ali oni nisu znali da je to ugovor za odricanje. I tu su pristali." Rekla sam mrzovoljno.
"Zašto?" Pitao je.
"Dve reči. Bogata porodica." Rekla sam.
"Sve mi je jasno. I šta se posle desilo?" Rekao je.
"Kada sam saznala za tu prevaru, rekla sam im da sam našla mali posao i da ne moraju da mi šalju novac. Protivili su se u početku, ali sam ih ubedila. I sada, već 2 godine, živim u tom sirotištu."
"A zašto si danas bežala?" Pitao je.
"Svađala sam se sa onim bliznakinjama, što su me jurile, i slučajno rekla razlog što im ta porodica više ne šalje novac." Rekla sam.
"Ou... A gde je ta porodica?" Pitao je.
"Ne znam. Pre nego što sam otišla, pripremali su se za selidbu u novoj kući. Onda je i sirotište promenilo lokaciju i izgubila sam svaki kontakt sa njima." Rekla sam tiho.
"Žao mi je." Rekao je.
"Ali, ja sam sasvim u redu. Navikla sam se. Iako baš umem sebi da napravim problem." Rekla sam i nasmejala se.
"Živiš život punim plućima." Rekao je.
"Da." Rekla sam.
"U redu onda. Ustaj." Rekao je i ustao.
"Zašto? Gde idemo?" Pitala sam zbunjeno.
"U to sirotište." Rekao je sa osmehom.
"Šta?! Zašto?!" Viknula sam.
"Ne viči." Rekao je.
"Ja se tamo ne vraćam." Rekla sam i prekrstila ruke.
"Samo želim nešto da proverim i odmah ćemo da idemo." Rekao je i uzeo me za ruku.
Onda je krenuo ka vratima kuće.
"Ne!" Viknula sam i počela da se otimam.
"Samo na 10 minuta. Ako nešto pokušaju, zaštitiću te." Rekao je.
Pogledala sam ga u oči.
Zašto još uvek nosi naočare?
Izdahnula sam i klimnula glavom. Opet me je uzeo za ruku i povukao van kuće. Seli smo u njegov auto i krenuli ka sirotištu.
...
Nakon par minuta smo stigli.
"To je to?" Pitao je i pokazao na malu, oronulu zgradu.
"Mhm." Promumlala sam.
"Idemo onda." Rekao je i izašao.
I ja sam za njim.
"Zašto moram i ja sa tobom?" Pitala sam mrzovoljno.
"Moraš." Rekao je i krenuo ka sirotištu.
Kada smo ušli, par osoba koje tu rade, su me streljale pogledima. Samo sam im isplazila jezik i zlobno se nasmejala.
"Gde je kancelarija vašeg direktora?" Odjednom je pitao Namjoon.
"N-na kraju ovog h-hodnika." Rekla je Tea i pokazala na hodnik.
Baš je morao nju da pita... Pogledaj je. Već misli da ga može smuvati. Ugh!
"Hvala." Rekao je i krenuo ka hodniku.
"Gotova si." Rekla mi je Lea tiho kada sam prošla pored nje.
"To ćemo da vidimo." Takođe sam rekla tiho.
Ubrzo smo stigli do kancelarije.
"Ti čekaj ovde." Rekao je i pokucao na vrata.
Nisam ništa rekla. Naslonila sam se na zid i gledala u stranu. Kada je čuo znak da može da uđe, ušao je. A ja sam ostala sama u hodniku. Naravno, ni to nije dugo trajalo.
"Ipak si se usudila da se vratiš." Rekla je Tea.
Ćutala sam.
"Znaš, kada on ode nema ti spasa." Rekla je Lea i zlobno se nasmejala.
"Ko kaže?" Rekla sam arogantno.
Streljale smo se pogledima nekoliko minuta. Onda su se vrata kancelarije otvorila i Namjoon je izašao. Pogledao me je i nasmejao se.
"Idi u svoju sobu i spakuj stvari." Rekla je.
"Zašto?" Pitala sam.
"Usvojio sam te." Rekao je i pokazao ugovor o usvajanju.
"ŠTA?!"
...
(A/N: Hej guys... Nadam se da vam se sviđa ovaj deo. Ne zaboravite da ostavite com/vote i follow. Značilo bi mi mnogo. Vidimo se u sledećem delu. Luv yaaa... Bye... 💟💝💖)
YOU ARE READING
Change ✔
FanfictionKada konačno pomisliš da si srećna, shvatiš da se ljudi igraju i da kontrolišu tvoj život. Zato sve uzimaš u svoje ruke i ne veruješ nikome. Tj. sve dok se on nije pojavio. Samo želim da vam se zahvalim zato što čitate moju priču i nadam se da vam s...