Change ✔

Part 32

...

*nekoliko dana kasnije*

Trenutno sedim u svlačionicu i pijem sok, dok momci lete na sve strane kao muva bez glave.

"Tae, napravi mi mikrofon!" Viknuo je Jimin.

"Gde mi je jakna?!" Viknuo je Suga.

"Jin hyung! Nema mi cipela!" Viknuo je Hobi.

Kada će više da prestanu? Glava me boli od njihovog vikanja.

Koncert im počinje za 15 minuta, ali su predhodnih pola sata samo paničili i trčali na sve strane. Za divno čudo, jedino su Joon i Kookie bili spremni.

"Jeste li uvek ovakvi pred koncert?" Pitala sam Joon-a.

"Ne uvek. U glavnom je mnogo gore nego sada." Rekao je i nasmejao se.

"Šta?! Zar ima gore od ovoga?!" Rekla sam iznenađeno.

Još više se nasmejao i klimnuo glavom.

"Wow... A ja sam mislila da devojkama treba mnogo vremena da se spreme." Rekla sam i nastavila da gledam ostale kako paniče i trče na sve strane.

...

Nakom 10 minuta svi su, konačno, bili spremni. Tada je ušao jedan od menadžera.

"Svi ispod bine. Počinjemo za 5 minuta." Rekao je i izašao.

Svi su počeli da izlaze. I ja sam krenula za njima, pošto ću da budem na mesto koje je blizu bine, ali se, naravno, ne vidim.

Svi su stali na platformu koja će da ih podigne na binu. Joon je bio poslednji. Pre nego što se popeo, uhvatila sam ga za ruku i brzo poljubila.

"Srećno." Rekla sam sa osmehom.

Nasmejao se i klimnuo glavom. Onda sam se udaljila i stala na mesto gde ću moći da ih vidim kada budu na bini. To je prolaz gde će zaposleni prolaziti sa stvarima za scene na bini.

Ovde je super. Sve vidim, a mene niko me vidi.

Onda je počela muzika i momci su se pojavili na bini.

Wooow...

I koncert je počeo.

...

Već je prošlo 2 sata od kako je koncert počeo. Vilica mi je sve vreme bila do poda.

Nisam znala da ovoliko dobri. Nije ni čudo što su poznati širom sveta.

Zaposleni su počeli da iznose neke stvari za momke, zato što će sada momci da pričaju sa fanovima.

Baš me interesuje šta će da pričaju.

Krenula sam da se malo približim kako bih imala bolji vidik. Ali, pošto nisam gledala gde idem, spotakla sam se na nešto i pala.

Na binu.

Gde me svi vide.

Oh ne.

Pošto se čulo veliko boom kada sam pala, nastala je mrtva tišina i svi su gledali u mene.

Šta da radim?! Šta da radim?! Ustani budalo!

Krenula sam sa ustanem, ali sam osetila bol u nozi. Kao da me je neko pucao pištoljem.

Ah ne!

Pogledala sam momke i videla Joon-a kako trči ka meni. Onda se scena malo zamračila i jedno svetlo je bilo fokusirano na ostale momke. Počeli su nešto skroz tamo levo da pričaju kako bi odvukli pažnju fanovima.

"Lu! Jesi dobro?" Pitao je Joon kada je stigao do mene.

"Da, da." Rekla sam i pokušala da ustanem ignorišući bol.

Ali ne. Moje telo me ne sluša i neće da ustane.

"Ne bih rekao." Rekao je i, odjednom me uzeo u naručje.

Onda je krenuo iza bine.

"AAAAA!"

"KJAAA!"

"NAMJOON!"

Čula se vika fanova. Udarila sam se po glavi.

Koja budala. Pred svima me ovako nosi. Pa da li je normalan? Mislim da nije.

Pogledala sam ostale momke i videla da imaju istu reakciju kao i ja.

"Joon, spusti me. Svi nas gledaju." Rekla sam.

"Neka gledaju. Misliš da bih mogao da sedim skrštenih ruku dok mi devojka sedi na podu sa povređenom nogom?" Rekao je i pogledao me malo ljutito.

"Znam. Ali, mogao je neko od zaposlenih da mi pomogne. Nisi morao da privlačiš ovoliku pažnju." Rekla sam.

"Ne, ne. Moja si devojka i ja ću da ti pomognem." Rekao je.

"Zašto sam ovoliko smotana? Sada sam vam napravila veliki problem. Pogotovo tebi. Trebao si da ostaneš na bini. Neko bi mi pomogao. Stvarno ponekad ne umeš da razmišljaš kako treba." Rekla sam i blago ga udarila po glavi.

"Auuu... I to mi je hvala što se brinem za tebe." Rekao je mrzovoljno.

Nasmejala sam se i zagrlila ga.

"Okay. Izviniii... Hvaja sto se blines za menje." Rekla sam bebećim glasom i poljubila ga u obraz.

Pokušao je da zadrži ozbiljnu facu, ali sam videla mali osmeh koji se pojavio. Otvorio je vrata svlačionice i spustio me na stolicu. Odmah iza nas je ušao neki čovek u belom mantilu.

Doktor?

Joon mi je skinuo cipelu sa noge i, predpostavljam, doktor, je počeo da je gleda i okreće. Okrenuo ju je naglo i to me je nateralo da poskočim.

"Noga nije slomljena. Samo uganuće. Zaviću joj nogu. Stavljajte led." Rekao je i počeo da mi zavija nogu.

Kada je završio izašao je.

"Joon idi. Fanovi se sigurno pitaju gde si i šta se dešava." Rekla sam.

"Hoćeš moći sama? Mogu da ostanem ak-"

"Idi." Prekinula sam ga. "Biću sa nekim od vaših menadžera. Ne brini." Rekla sam i malo ga gurnula ka vratima.

"Jesi sig-"

"Jesam. Idi." Rekla sam.

"Al-"

"Joon." Prekinula sam ga i streljala pogledom.

"Okay." Rekao je i konačno izašao.

...