...
Namjoon's P.O.V.
Prevrnuo sam celu kuću tražeći je, a ona je ovde i zabavlja se.
"O, hej Namjoon." Rekao je Kai.
"Zašto si slagao da Luna nije kod tebe?" Odmah sam pitao.
"Ona mi je rekla da tako kažem." Rekao je i povukao Lunu u sedeći položaj.
Streljao sam je pogledom. Samo je okrenula glavu u stranu.
"Obuci se i idemo kući." Rekao sam.
"Ne." Rekla je i ustala.
Otvorila je vrata neke sobe, predpostavljam Kai-eve, i ušla. Onda je zatvorila vrata i zaključila ih.
"Lu-"
"Šš!" Viknuo je Kai. "Izaći će za 15 minuta." Rekao je.
"Kako znaš?" Pitao sam.
"Znam. A sada ti predlažem da skineš tu jaknu inače ćeš se uskoro kupati u znoju." Rekao je i uperio prst na moju jaknu.
Tek sada sam primetio koliko je ovde toplo.
"AHH! Zašto je ovoliko toplo?!" Rekao sam i odmah skinuo jaknu.
"Klima se pokvatila." Rekao je i seo.
...
Luna's P.O.V.
Sela sam na Kai-ev krevet i izdahnula.
"Zašto sam morala da dođem ovde? Ugh!" Izdahnula sam glasno i bacila se na Kai-ev krevet.
...
Ležala sam tako neko vreme i onda ustala.
"Ne mogu više ovako." Rekla sam.
Prišla sam Kai-evom ormaru i otvorila ga. Uzela sam njegov duks i trenerku i obukla. Onda sam izašla iz sobe. i prvo šta sam ugledala je Namjoon bez majice.
Šta se dešava? Zašto je tako- Ne, ne, ne... Izbaci takve misli iz glave.
Potresla sam glavu i prišla im. Obojica su me pogledali.
"Rekao sam ti." Rekao je Kai.
Ignorisala sam to što je rekao i krenula ka hodniku.
Što pre izađem to bolje.
Obula sam patike i okrenula se. Namjoon je bio odmah iza mene.
"Bye Kai." Rekla sam i izašla.
Čula sam Namjoon-a kako se pozdravlja sa Kai-em i onda su se vrata zatvorila.
"Luna čekaj!" Viknuo je Namjoon iza mene.
Ignorisala sam ga i nastavila da hodam.
"Luna!" Opet je viknuo.
Ne znam zašto, ali stala sam. Onda mi je prišao i krenuli smo kući.
"Zašto si toliko ljuta?" Pitao me je.
"Kao da ne znaš." Rekla sam mrzovoljno.
"Dobro, znam. To je bilo glupo pitanje. Ali zašto si ljuta na mene?" Rekao je.
Na to pitanje sam stala sa hodanjem.
Dobro pitanje. Zašto sam ljuta na njega?
"Ne znam." Rekla sam tiho.
"Znači ljuta si bez razloga?" Pitao je.
"Više nisam." Rekla sam tiho.
"Šta?" Pitao je i stavio ruku iza uha.
"Nisam ljuta." Opet sam rekla tiho.
"Šta?" Pitao je sa osmehom.
"Prestani! Znam da me čuješ!" Viknula sam.
"Okey. Prestao sam." Rekao je kroz smeh.
...
Nakon nekoliko minuta smo stajali ispred vrata kuće.
"Jesu li još uvek tu?" Pitala sam.
"Tu su." Rekao je.
"Znači i on je tu. Ne ulazim." Rekla sam mrzovoljno.
"Ne moraš da obraćaš pažnju na njega. Samo uđi i pravi se da nije tu." Rekao je Namjoon.
"To je previše teško za mene. Ako već moram da uđem, idem kroz prozor." Rekla sam i otišla iza kuće.
"Iza k- Šta?! Jesi ti normalna?! Povredičeš se!" Viknuo je i krenuo za mnom.
"Neću. A i imaćeš priliku da me vidiš u akciji." Rekla sam i nasmejala se.
Onda sam stala sam ispred drveta. Stavila sam ruke na stablo.
"Jesi sigurna?" Pitao je.
"Ako sam uspela da siđem, uspeću i da se popnem." Rekla sam i počela da se penjem.
Kada sam došla do iste grane pomoću koje sam došla da stabla, krenula sam ka prozoru. Srećom, prozor je i dalje otvoren.
Kada sam bila dovoljno blizu, skočila sam sa grane i uhvatila se za ram prozora. Onda sam ušla u sobu.
"Konačno." Rekla sam i bacila se na krevet.
Ni minut kasnije, zaspala sam.
...
"Luna..."
Čula sam nečiji glas. Ignorisala sam ga i okrenula se na drugu stranu.
"Luna..."
Opet isti glas. Uzela sam jastuk i stavila ga preko glave.
"Luna, ustaj..."
Ugh!
"Ostavi me na miru! Spavam!" Viknula sam ispod jastuka.
"Joon te zove." Rekao je.
Joon? Čekaj... Ovo nije Namjoon-ov glas...
Makla sam jastuk sa glave i brzo ustala. Onda sam videla Jin-a kako stoji pored mene.
"Šta je bilo?" Pitala sam pospano.
"Joon te zove." Ponovio je.
"Ko je Joon?" Pitala sam i ustala.
"To je Namjoon-ov nadimak." Rekao je.
"Mhm..." Promumlala sam.
Onda sam izašla iz sobe i krenula ka stepenicama. Jin je bio odmah iza mene.
"Pošto si budna, ja idem. Vidimo se." Rekao je i brzo prošao pored mene.
Onda se čulo otvaranje i zatvaranje vrata. Ušla sam u dnevni boravak, ali je bilo mračno.
"Namjoon..." Rekla sam tiho.
"L-luna..." Rekao je neko.
Prišla sam zidu i upalila svetlo. Onda sam se okrenula.
"Šta se..."
...
(A/N: Hej guys... Nadam se da vam se sviđa ovaj deo. I izvinite što me nije bilo baš dugo. Od škole ne mogu da dišem. 😐 I odmah da vas upozorim da u ovom mesecu imam previše obaveza, pa nisam sigurna da ću uspeti redovno da objavljujem delove. Potrudiću se, ali ništa ne obećavam. U svakom slučaju... Ne zaboravite da ostavite com/vote i follow. Značilo bi mi mnogo. Vidimo se u sledećem delu. Luv yaaa... Bye... 💟💝💖)
ČTEŠ
Change ✔
FanfikceKada konačno pomisliš da si srećna, shvatiš da se ljudi igraju i da kontrolišu tvoj život. Zato sve uzimaš u svoje ruke i ne veruješ nikome. Tj. sve dok se on nije pojavio. Samo želim da vam se zahvalim zato što čitate moju priču i nadam se da vam s...