...
Nakon par minuta sam staja ispred hotela. Ušla sam i krenula ka mojoj sobi. Krenula sam da izvadim ključ, ali sam se setila da sam ga ostavila sa Joon-om.
Divota. Možda je još uvek mojoj sobi.
Taman sam krenula da kucam kada su se vrata od sobe pored otvorila. Iz sobe je, naravno, izašao Joon.
"Luna!" Viknuo je i potrčao ka meni.
"Slušaj, Jo-"
Prekinuo me je zagrljajem.
Okaaay... Ovo je bilo skroz neočekivano.
"Tako si me zabrinula. Nemoj to više nikada da uradiš!" Rekao je i davio me u zagrljaju.
Au, au, au... Mislim da osećam neku kost kako se lomi.
"Joon, slomićeš mi ćerku! Pusti je!" Viknuo je, najverovatnije, Jin i odvojio me od Joon-a.
Pogledala sam i, da, Jin je.
"Hyung..." Rekao je Joon i bacao ruke kao dete.
Jin ga je streljao pogledom i on je odmah prestao.
"Ne maltretiraj mi dečka. To samo ja mogu da radim." Rekla sam i zagrlila Joon-a.
"Neee... Moja ćerka me je izneverilaaa... Osećam kako mi se srce lomiii..." Rekao je Jin plačljivim glasom i držao ruku na mesto gde je srce.
Drama queen.
Prevrnula sam očima i okrenula se ka Joon-u.
"Pozovi ostale momke u moju sobu. Imam jedno iznenađenje za vas." Rekla sam i uzela ključ od moje sobe iz njegove ruke.
Ušla sam u sobu i brzo se presvukla u široku majicu i šorc. Taman što sam pokupila kosu u punđu, čulo se kucanje na vratima. Otvorila sam ih i svi momci su, jedan za drugim, ušli u sobu.
"Kako se vidi da je ovo soba jedne devojke." Rekao je Tae.
"Da. Previše je..." Rekao je Jimin.
"Čista. Ali previše." Završio je Kookie.
Odmah sam ih streljala pogledom.
"Za razliku od vaše, ovde makar može normalno da se hoda." Rekla sam.
Svi su se razbacali po sobi i seli.
"I šta je to iznenađenje?" Pitao je Hobi.
Nasmejala sam se i uzela kesu sa privescima. Onda sam im prilazila jedan po jedan i davala priveske.
"Woow... Slatko." Rekao je Hobi.
Svi su klimnuli glavom i zahvalili mi se. Onda sam prišla Joon-u.
Osećam kako mi se obrazi crvene.
Pogledao me je upitno.
"Zatvori oči." Rekla sam.
Pogledao me je upitno i zatvorio oči. Stala sam iza njega i izvadila ogrlicu.
"Nije fer!"
"Zašto on dobija dva poklona!"
"Ovo je diskriminacija!"
Počeli su da protestuju, ali sam ih ignorisala. Zakačila sam ogrlicu sa ključem oko Joon-ovog vrata i opet stala ispred njega.
"Možeš da otvoriš oči." Rekla sam.
Čim je otvorio oči odmah je uzeo ključ u ruku i počeo da ga gleda.
"Aww... Baš je slatko." Rekao je i nasmejao se.
Onda sam ispred njegovog lica stavila ogrlicu sa katancem.
"A ova je moja." Rekla sam.
Odmah je uzeo ogrlicu iz moje ruke i stao iza mene. Onda mi je zakačio oko vrata.
"Bljak."
"Odvratno."
"Nepodnošljivo."
"Moram odmah sa izađem odavde."
"Čekaj i mene!"
Opet su počeli da protestuju i, jedan po jedan, izašli iz moje sobe. Ostavljajući mene i Joon-a same.
"To nije bilo teško." Rekao je i povukao me do kreveta.
"Na šta misliš?" Pitala sam zbunjeno.
A onda mi je palo nešto na pamet.
Nije valjda...
"Namerno si ovo uradio kako bi ih naterao da izađu iz sobe?" Pitala sam i izbuljila oči.
Nasmejao se i klimnuo glavom.
"Ti mali prevarantu." Rekla sam kroz smeh i legla pored njega.
"Danas nemaš problema sa... ovaj... znaš... amm... kako da kažem..." Počeo je da muca.
Na to sam se nasmejala.
"Ne. To mi dešava samo prvi dan." Rekla sam i zagrlila ga.
Onda su nas blagi zraci sunca obasjali.
"Wooow... Vidi. Zalazak sunca." Rekla sam veselo i potrčala do prozora.
Došao je pored mene i zajedno smo gledali zalazak.
"Upravo mi je pala jedna ideja." Rekao je iznenada.
"Koja?" Pitala sam ga dok je uzimao telefon.
"Uzmi tvoj katanac i stavi ga ispred sebe." Rekao je.
Pogledala sam ga zbunjeno i uradila šta mi je rekao. On je uzeo svoj ključ u ubacio ga u katanac. Onda je ih je slikao sa strane.
"I čemu ovo?" Pitala sam i izvadila ključ iz katanca.
Okrenuo je telefon ka meni i pokazao mi sliku.
"Wooow..." Izbuljila sam oči i uzela mu telefon iz ruke.
Slika je prelepa. Ključ i katanac zaključani, a zalazak sunca u pozadini.
(A/N: Nadam se da razumete na šta mislim. Ne umem baš lepo da opišem kako sam to zamislila. 😅)
"WOOOW..." Rekla sam glasnije.
"Sviđa ti se?" Pitao je.
"Daa!" Rekla sam veselo.
Nasmejao se i, odjednom, me poljubio. Odmah sam se ukočila.
"Šta ovo bi?" Pitala sam zbunjeno.
"Šta? Zar mi je zabranjeno da poljubim svoju devojku?" Pitao je.
"Pa ne. Al-"
Opet me je poljubio. Naravno odmah sam počela da se topim. Odvojili smo se i spojili naša čela.
"Volim te Lu." Rekao je sa osmehom.
O Bože. Srce će mi izaći na usta.
"I ja tebe volim Joonie." Rekla sam.
...
YOU ARE READING
Change ✔
FanfictionKada konačno pomisliš da si srećna, shvatiš da se ljudi igraju i da kontrolišu tvoj život. Zato sve uzimaš u svoje ruke i ne veruješ nikome. Tj. sve dok se on nije pojavio. Samo želim da vam se zahvalim zato što čitate moju priču i nadam se da vam s...