Kada konačno pomisliš da si srećna, shvatiš da se ljudi igraju i da kontrolišu tvoj život. Zato sve uzimaš u svoje ruke i ne veruješ nikome. Tj. sve dok se on nije pojavio.
Samo želim da vam se zahvalim zato što čitate moju priču i nadam se da vam s...
Pošto ne želim da ih prekidam, otvorila sam prozor i spustila se niz drvo. Preskočila sam ogradu i otišla do mesta gde staje autobus.
Nakon par minuta čekanja, autobus je stigao. Ušla sam i sela na prvo prazno mesto koje sam našla. Onda sam pozvala Jen. Čekala sam par sekundi pre nego što se javila.
-razgovor-
"Halooo~" Rekla je pospano.
"Hej Jen." Rekla sam ignorišući to da sam je, možda, probudila.
"Zašto me zoveš ovako rano?" Rekla je pospano.
"Kod tebe sam za 10 minuta." Rekla sam.
"Okey~" Rekla je i isključila.
-kraj razgovora-
...
Nakon 10 minuta sam stajala ispred njene kuće i zvonila. Par sekundi kasnije, vrata je otvorila Jen koja je umotana u ćebe.
"Hej palačinko." Rekla sam i ušla.
"Hej~" Rekla je i zevnula.
Krenula sam ka njenoj sobi i usput srela njenu mamu.
"Dobro jutro." Rekla sam sa osmehom.
"Dobro jutro." Rekla je njena mama.
Otvorila sam vrata njene sobe i ušla. Pošto joj je soba zamračena, ništa se ne vidi. Spotakla sam se na nešto i za malo pala. Kada sam uspostavila ravnotežu, bacila sam se na vreću za sedenje. Jen se, k'o pokislo mače, samo vratila u krevet.
"Zašto si ovde ovako rano?" Pitala sam pospano i zevnula.
"Bolje pitanje je, zašto ti još uvek spavaš? Pola 4 popdne je." Rekla sam.
"Za razliku od tebe, koja ne mora da ide u školu i radi testove, ja sam primorana da učim kako ne bih ponavljala." Rekla je i zabila glavu ispod jastuka.
Kako to da vidim i znam šta radi u ovolikom mraku, jednostavno. Jenny-na soba je uvek mračna. Nije ljubitelj svetla ujutru, tako da ste primorani da se navikne na mrak do 4-5 sati popodne.
"Pa da. Ali vikend je. Imaš 2 cela dana za učenje. Ovaj, jedan dan, zato što danas idemo u šoping." Rekla sam i izvukla je iz ćebeta.
Čovek bi pomislio da je bez kosti koliko se sada uvija. Pola tela joj visi sa kreveta. I to je gornji deo tela.
"Znam. Ali bolje da završim sve pre vikenda. Onda mi je ceo vikend slobodan." Rekla je i cela se spustila na pod, kao neki ljigavac.
"Okey štreberu. Samo reci da voliš da učiš." Rekla sam i makla zavese sa prozora kako bi svetlost ušla u sobu.
"Ahh!" Viknula je i pokrila se ćebetom.
"Hahaha... Ponekad mislim da si vampir. Mrziš svetlo isto koliko i oni." Rekla sam kroz smeh i izvukla je iz ćebeta.
"Neee!" Viknula je i stavila ruke na oči.
"Hajdeee... Pravac kupatilo." Rekla sam i gurnula je ka kupatilu.
...
Nakon par minuta je izašla iz kupatila, i sada izgleda kao skroz druga osoba.
"Sada izgledaš kao ljudsko biće." Rekla sam kroz smeh.
"Ha ha. Veoma smešno. Nego, šta da obučem? Vidim ti si spremna." Rekla je.
"Već sam ti spremila." Rekla sam i dala joj odeću.
