...
Izašli smo ispred Jenny-ne kuće.
"Zašto si izašla iz taksija?" Pitala je Jen.
"Zato što neću da plaćam duplo više nego što bih platila za autobus. Dosta sam para danas potrošila." Rekla sam.
"Ahaa... Ipak ti taj mozak služi za nešto. A ne samo za ukras." Rekla je i nasmejala se.
"Yah!" Udarila sam je po ramenu i streljala pogledom.
"Auu... Okey... Šalila sam se." Rekla je i trljala rame.
"Ha ha. Veoma smešno." Rekla sam sarkastično. "Idem, pre nego što ti još nešto uradim." Dodala sam i krenula ka stanici.
"Bye, unnie." Rekla je sa zlobnim osmehom.
Odmah sam je streljala pogledom. Mrzim kada me zove unnie.
"Osveta je slatka." Rekla je i potrčala u kuću.
Streljala sam je pogledom sve dok nije zatvorila vrata od kuće. Onda sam izdahnula i krenula ka stanici. Taman što sam stigla, autobus je došao.
Super.
Ušla sam i sela na prazno mesto.
...
Nakon par minuta sam stajala ispred vrata od kuće. Zvonila sam i čekala da neko otvori vrata. Niko nije otvorio. Opet sam zvonila, i opet ništa.
Da nisu možda izašli? Ugh! Super.
Uzela sam sve kese u jednu ruku i uzela rezervni ključ, koji uvek stoji ispod velike vazne, koja stoji ispred kuće. Otključala sam vrata i ušla.
"Joon!" Viknula sam, ali me je samo tišina dočekala.
Ušla sam i zatvorila vrata. Onda sam krenula kroz hodnik. Ali, sreće moje, spotakla sam samu sebe i poljubila pod.
"Auuu..." Ispravila sam se u sedeći položaj i trljala nos.
"Luna..." Odjednom se Joon stvorio ispred mene.
"Wow. Ne čuješ kada zvonim i kada te zovem, a čuješ kada padnem i polomim nos." Rekla sam ljutito.
"Izvini. Radio sam na nekim pesmama u studiju, pa te zato nisam čuo." Rekao je i uzeo moje kese.
"A kako to da si došao baš kada sam pala?" Pitala sam.
"Slučajnost. Zašto si kupila ovoliko odeće?" Pitao je i očima pokazao na kese.
"Jednostavno. Kupila sam ono što mi se svidelo." Rekla sam i otvorila vrata moje sobe kako bi mogao da uđe.
"A odakle ti ovoliko novca?" Pitao je i spustio kese pored kreveta.
"Pre nego što si me usvojio, i ja sam radila." Rekla sam i bacila se na krevet.
"Ahaa... Nego... Imam jedno pitanje za tebe." Rekao je.
"Pitaj."
"Ja i momci ćemo da imamo koncert u Japanu sledeće nedelje, pa smo želeli da te pitamo, ako želiš da pođeš sa nama." Rekao je.
Brzo sam ustala i izbuljila oči u njega.
"Stvarno?!" Viknula sam uzbuđeno.
"Da." Rekao je i nasmejao se na moju reakciju.
Nasmejala sam se od uha do uha.
"Ako mogu, onda naravno da hoću." Rekla sam veselo.
"Znači hoćeš?" Pitao je.
"Da!" Viknula sam.
"Onda se pakuj." Rekao je.
"Zašto?" Pitala sam zbunjeno.
"Sutra idemo za Japan." Rekao je.
"Stvarno? Zašto?" Rekla sam i spustila kofer sa ormara.
"Ja i momci moramo da vežbamo tamo kako bismo se malo navikli, pa smo zakazali let za sutra." Rekao je.
"Aaaa... Okey. Onda ću da počnem da se pakujem." Rekla sam i stala ispred ormara.
"Ostaćemo 2 nedelje tamo, tako da ne moraš mnogo odeće da spakuješ." Rekao je.
"Važi." Rekla sam i počela da gledam šta ću da spakujem.
Joon se vratio u studio.
...
Nakon 3 sata gledanja i pakovanja, konačno sam završila.
"Ahh... Konačno..." Izdahnula sam i sela pored kofera.
Odjednom je Joon ušao.
"Šta ćeš za večeru?" Pitao je dok je držao telefon u ruku.
"P-"
*ding dong*
Prekinulo me je zvono na vratima.
"Ja ću." Rekao je Joon i otišao da otvori vrata.
Par sekundi kasnije se čula ogromna buka. Pogledala sam ka hodniku.
Šta se dešava dole?
Odjednom mi u sobu uleće Kookie i uzima me u naručje.
"Šta to radiš?! Spusti me dole!" Vikala sam, ali me je ignorisao i krenuo niz stepenice.
Brzo sam ga zagrlila oko vrata, jer sam se uplašila da ne padnem. Kada smo ušli u dnevni boravak, spustio me je. Tek sada sam videla da su i ostali momci.
"Šta se dešava?" Pitala sam zbunjeno.
"Momci će da prenoće ovde." Rekao je Joon, dok je u ruke držao vreće za spavanje.
"Šta? Zašto?" Pitala sam.
"Zato što ćemo, g. radoznala, svi zajedno da idemo na aerodrom." Rekao je Tae.
"Aaa..." Rekla sam.
"Aaa..." Imitirali su me Jimin i Tae.
Streljala sam ih pogledom.
*ding dong*
Ko je sad?!
Otišla sam i otvorila vrata.
Divota.
"Gde je Namjoon?"
...
ESTÁS LEYENDO
Change ✔
FanficKada konačno pomisliš da si srećna, shvatiš da se ljudi igraju i da kontrolišu tvoj život. Zato sve uzimaš u svoje ruke i ne veruješ nikome. Tj. sve dok se on nije pojavio. Samo želim da vam se zahvalim zato što čitate moju priču i nadam se da vam s...