Change ✔

Part 27

...

"Čak i ovde to rade."

"Bljak."

"Stvarno odvratno."

Čula sam neko mumlanje, što me je nateralo da otvorim oči. Kada sam ih otvorila ispred sebe sam videla momke kako nas gledaju. Odmah sam ih streljala pogledom i oni su se odmah vratili na svoja mesta.

"Lav se probudio." Rekao je neko.

"Da, da." Još neko je dodao kroz smeh.

"Ako vas ne vidim, ne znači da vas ne čujem." Rekla sam i svi su odmah ućutali.

Pogledala sam Joon-a i videla da i još uvek spava. Polako sam ustala i sela na moje sedište. Onda sam spustila lakat na naslon za ruke i spustila glavu na ruku. Narednih par minuta sam samo gledala Joon-a i divila se njegovoj lepoti.

"Zar sam toliko zgodan da ne možeš da odvojiš pogled sa mene?" Rekao je odjednom, ali su mu oči i dalje zatvorene.

To me je otreznilo iz mog transa.

"Pa i ne baš. Samo sam gledala tu bubuljicu koju imaš na obrazu. Stvarno je nepodnošljiva." Rekla sam i zlobno se nasmejala.

"Šta?! Gde?!" Uspaničio se i odmah otvorio kameru na telefonu.

"Hahaha... Opusti se g. savršeni. Lice ti je okay. Samo sam se šalila." Rekla sam kroz smeh.

Odmah me je streljao pogledom. Iskezila sam se i isplazila mu jezik. Prišao je veoma blizu mom licu, što je nateralo moje srce da lupa brzinom svetlosti, a cirkus u mom stomaku da počne sa predstavom.

"Pazi malo taj jezik. Neko će ti ga jednog dana ujesti." Rekao je sa zlobnim osmehom.

Polako sam se udaljivala od njega, ali se on sve više približavao.

Čoveče. Mislim da će mi srce izaći na usta...

Odjednom više nisam mogla da se pomeram unazad, zato što sam, izgleda, već došla prozora aviona.

Ma čekaj. Zašto da dopustim jednom muškarcu da me čini nervoznom. Neće moći.

Nasmejala sam se ozbiljno i uhvatila ga za bradu. Odmah sam primetila kako se malo promenio.

Znači nije očekivao ovo. Hehehe... Super.

"Zašto ja da pazim moj jezik, kada ja mogu da ujedem njihov pre nego što oni i uspeju da priđu mom jeziku." Rekla sam tiho, ali zlobno.

Odjednom sam osetila nečiju ruku koja je gurnula moju glavu ka Joon-u. Takođe sam primetila ruku iza Joon-ove glave, koja je gurnula njegovu glavu ka meni. Oboje smo izbuljili oči, jer znamo šta će sledeće da se desi.

"Odvratni ste kada tako pričate. Povraća mi se od vas. Ovako lepo začepite usta i onda je lepo i vama i meni." Rekao je Suga, koji je razlog našeg iznenadnog poljupca.

Makao je ruke sa naših glava i bacio jaknu na naše glave. Tek kada je sve postalo crno, shvatila sam šta se desilo i udaljila sam se malo od Joon-a. Naravno, ništa ne vidim. Krenula sam da sklonim jaknu, ali me je Joon zaustavio.

"Pa, kada je već napravio atmosferu..." Rekao je i, odjednom, me povukao za vrat ka sebi.

Sledeće šta sam znala je to da sam se skroz isključila i fokusirala samo na Joon-ove usne.

Tako meke, pune, sočne... Ahh... Prosto te teraju da se istopiš.

Nakon par minuta smo se odvojili. Naravno, ne našom voljom. Jeste da nam je bilo slatko i sve to, ali nismo super-ljudi, pa da možemo da izdržimo bez vazduha koliko hoćemo.

"Izgleda da su se konačno setili da su u avionu." Rekao je neko, predpostavljam Jimin.

"Pa vidiš, setili smo se da nemaš devojku, pa nismo hteli da te pravimo ljubomornim." Rekla sam i isplazila mu jezik.

Odmah me je streljao pogledom.

"Molim putnike da vežu pojaseve. Uskoro slećemo." Rekao je, odjednom, kapetan.

Jimin se okrenuo napred i onda smo svi vezali pojaseve. Ni 2 minuta kasnije, već smo sleteli.

"Lu, ti ćeš opet prva da izađeš. Isti menadžer te čeka ispred ulaza. Kada izađete iz aerodroma, uđi u kombi do koje te bude doveo menadžer." Rekao je Joon i poljubio me u obraz.

"Opet? Ahh... Ponekad mrzim to što si ovoliko poznat." Rekla sam i krenula ka izlazu.

Kao što je i rekao, isti menadžer je stajao ispred ulaza. Nasmejale smo se jedna drugoj i krenule ka izlazu iz aerodroma.

Na putu do tamo je opet bio red fanova koji su čekali da momci izađu. Opušteno sam prolazila pored njih, ali sam primetila da me jedna grupa devojaka gledaju. Onda su mi prišle.

"Amm... Izvini što ti ovako iznenada prilazimo, ali imamo jedno pitanje za tebe." Rekla je jedna devojka.

...