Vertigo | [k.th & j.jk] ≫ Slow updates - pauzirana

0.1

Dan je bio kao i svaki drugi jesenji dan; tmuran i kišovit. Jungkook je nezainteresovano gledao u sivilo koje se moglo videti kroz prozor. Trenutno se nalazio u kafeteriji Organizacije, sedeo je za stolom, a društvo su mu pravili vrela kafa i njegov računar sa otvorenim dosijeom Kima Taehyunga.

U glavi mu je još uvek bila samo misao o uspehu. Pogled je usmerio na sliku mladića zagledavši se.

"Profesionalni ubica... Sutra malo...", pomislio je blago se namrštivši.

Bilo mu je izuzetno drago što u kafeteriji nema nikoga; voleo je mir i tišinu.

"Pa nije li to Jeon Jungkook?", začuo je dobro poznati glas koji je istog trenutka uništio sav njegov mir.

Uzdahnuvši, naslonio se, pogledom prateći mušku figuru koja mu se polako približavala. Spazio je karticu sa imenom i položajem u Organizaciji na desnoj strani njegovog sivog sakoa. Hodao je samouvereno, dok se njegova crna kosa njihala levo-desno.

"Ne", kratko je odgovorio Jungkook očekujući da drugi odustane od bilo kakvog razgovora sa njim.

Izvukavši stolicu preko puta, crnokosi mladić je seo, a njegove usne su formirale osmeh koji je, za Jungkooka, bio izuzetno iritantan.

"Da te ne poznajem pomislio bih da je to istina", odgovorio je nagnuvši se napred.

Jungkook je ovo ignorisao, fokusirajući se na ekran ispred sebe i informacije o svom novom zadatku koje su se nalazile na njemu.

"Čujem Namjoon ti je dodelio poverljiv posao", nastavio je crnokosi mladić sada u potpunosti zadobivši pažnju drugog.

"Očigledno posao nije poverljiv čim si ti prvi saznao, Yoongi", odgovorio je Jungkook streljajući ga pogledom.

Yoongi se glasno nasmejao naslonivši se.

"Ne misliš da je ovo možda ipak preveliki zalogaj za tebe, ha?", upitao je napravivši ozbiljan izraz lica.

Yoongi je bio jedan od majstora glume i pretvaranja u čitavoj Organizaciji. Mnogi ga nisu voleli, ali bili su primorani da ga poštuju upravo zbog položaja koji mu je dodeljen; bio je u, za nijansu, nižem rangu od Kima Namjoona.

Međutim, od kada radi ovaj posao, Jungkook se nikada nije zainteresovao za mladića koji je sada sedeo preko puta njega. Oduvek je reagovao potpuno hladno i poslovno sa znanjem da tako mora biti ako planira da ovde opstane. I ako planira da se što više približi vođi, naravno.

"Namjoon mi veruje i zato je baš meni od svih vas 'profesionalaca' dodelio ovaj posao", odgovorio je hladno, naglašavajući određenu reč.

Yoongi se ponovo nasmejao približivši stolicu stolu, te pogledavši mladog kolegu u oči.

"Namjoon ne veruje nikome sem samom sebi. I ne plašiš se da će te možda označiti sa 'vertigo'?", upitao je vezujući se za temu koja je, među zaposlenima, bila izbegavana za razgovor.

Čuvši reč' vertigo', smeđokosi je naglo okrenuo glavu pogledavši u Yoongija.

"Misliš li da je glupo što Namjoon koristi taj termin?", nastavio je.

"Glupo? Ne budi smešan. Namjoon je na sastanku Organizacije objasnio šta to tačno znači. 'Vertigo' su izdajice Organizacije. Oni su je kočili i sabotirali, baš kao što vertigo koči i sabotira onog koji ga poseduje", odgovorio je Jungkook pomerivši računar u stranu, ne bi li tako dobio bolji pogled na crnokosog mladića ispred sebe.

"Vidim neko je odradio svoj domaći", dodao je drugi lupkajući prstima o površinu stola.

"Daj prestani. Namjoon je i te kako zainteresovan za mene", planuo je Jungkook trudeći se da, ipak, ostane koliko-toliko pribran.

Yoongi je uzdahnuo zadržavši osmeh.

"Park Jimin mu je nedavno bio glavno interesovanje. A sada, taj mladić je glavni izdajnik. Malo je falilo da ga metak koji je Namjoon ispalio ubije. Ipak, njegova okretljivost ga je spasila. Parkur takođe čini čuda. Za dlaku se izvukao i uspeo da pobegne. Sada niko ne zna gde je", ispričao je jednu od, njemu omiljenih, izdajničkih priča.

"I čemu je ovo trebalo da me nauči?", izgovorio je mlađi skoro besno.

"Klinac, nisi dorastao svom zadatku. I vrlo dobro znaš šta se dogodi ako učiniš suprotno od onoga što ti je rečeno i naređeno."

Jungkook je frknuo sarkastično se nasmejavši i prekrstivši ruke. Neće njemu niko govoriti da nije dovoljno dobar za ovaj posao.

"Ja ću se proslaviti, a ti ćeš potonuti, videćeš", rekao je uputivši Yoongiju hladan izraz lica.

Crnokosi mladić stavio je ruke na sto nagnuvši se i pogledavši Jungkooka u oči.

"Kim će te ubiti", prošaputao je naglašavajući svaku reč u izgovorenoj rečenici.

Mlađi je osetio jezu koja se prožimala kroz čitavo njegovo telo. Yoongi skoro da je uspeo da uništi svaku trunku samopouzdanja koju je posedovao. Ona misao o uspehu je iščezla.

"Neće" je bilo sve što je rekao.

Yoongi je odmahnuo glavom ponovo uzdahnuvši.

"Samo ću te podsetiti da je naša Organizacija legalna; jedino sam Namjoon zna šta je uradio da bi to ostvario. Ima pravo da ubije koga želi i kada želi."

Smeđokosi Jungkook svoj pogled nije pomerio sa ekrana računara. Bilo mu je dosta ovih gluposti i soljenja njegove pameti.

"Slušaj, znam da nismo u toliko dobrim odnosima ali daću ti jedan prijateljski savet. Kloni se Kima Taehyunga jer mu nisi ravan. Bolje idi odavde pre nego što odeš sa ovog sveta", dodao je Yoongi konačno se podigavši sa stolice.

Potapšao je Jungkooka po ramenu i okrenuo se, za sobom ostavljajući oštar miris skupog parfema.

Sve što je rekao polako je okupiralo um mladog Jungkooka. Gde li je samopouzdanje nestalo? Nikada ne bi ni pomislio da će ga ovakve misli sabotirati u ostvarenju sopstvenog cilja.

Nervozno je zatvorio lap top duboko uzdahnuvši. Bacio je pogled na kafu iz koje vruća para više nije izlazila. Ohladila se, baš kao i sam Jeon Jungkook.