Vertigo | [k.th & j.jk] ≫ Slow updates - pauzirana

0.3

Organizacijom je odjeknula pucnjava. Niko od agenata se nije ni trgao, niti pokazao bilo kakvu reakciju; niko sem Jungkooka. Pomalo zbunjeno, pogledao je u pravcu iz kojeg se taj gromoglasni zvuk, pre samo par trenutaka, začuo.

Ubrzo je iz svoje kancelarije izašao Namjoon, oštrog izraza lica i sa dve crvene fleke na svetloj košulji. U rukama je držao nečiju papirologiju, koja je ličila na kakav dosije.

"Znaš šta treba da uradiš", izustio je hladno, bacivši dosije iskusnom Jung Hoseoku koji je blago klimnuo glavom, a potom se izgubio, počevši sa svojim poslom.

Namjoon je sporo koračao hodnikom, ne obraćajući nimalo pažnje ni na koga. Izneveren je. Ponovo.

Jungkook još uvek nije bio u stanju da se pribere; svoj strah nije pokazivao, ali ga je sve više osećao. Sama pomisao na to da je Namjoon ubio jednog od svojih agenata činila je da mu razne stvari padaju na pamet. Šta ako ipak ne obavi zadatak onako kako vođa očekuje?

"Još jedan označen sa 'vertigo'. Eh, nije uspeo pobeći, baš šteta", izgovorio je Yoongi neprimetno prišavši još uvek zbunjenom smeđokosom mladiću.

Drugi se trgao samo ga pogledavši i ne rekavši ništa.

"Bojiš se, ha? Rekoh ti da odustaneš dok još imaš vremena. Namjoon je besan", nastavio je Yoongi, a nakon rečenog, otišao je svojim poslom ostavljajući za sobom neko užasno osećanje.

Mladi Jungkook sebi nije smeo dopustiti odustajanje, ne sada kada je tek počeo sa obavljanjem svog zadatka. Ipak, izgubio je bilo kakvu želju za razgovorom sa Namjoonom, te je odlučio da će sačekati sutra kako bi mu saopštio nove informacije o meti.

Okrenuvši se sa namerom da ode do svoje kancelarije, spazio je Hoseoka koji se vraćao nakon obavljenog posla.

"Hoseok?", oglasio se Jungkook zaustavivši ga.

Drugi se okrenuo nasmejavši se onako kako je samo on umeo. Onako nevino, kao dete.

"Da?", odgovorio je veselo gledajući u mladog kolegu ispred sebe koji je, blago rečeno, izgledao odsutno.

"Šta si uradio sa dosijeom?", upitao je Jungkook očekujući odgovor svake sekunde.

"Par stvari koje su učinile da izgleda da ubijena osoba nikada nije ni postojala", rekao je crnokosi Hoseok, zadržavši onaj dobro poznati osmeh.

Da ga ne poznaje, mladi Jungkook bi mnogo drugačije reagovao na ovaj odgovor i osmeh koji su zajedno bili spoj nespojivog, stvarajući izuzetno jezivu sliku.

"Jungkookie, zašto me tako gledaš?", nastavio je stariji, uozbiljivši se i uhvativši drugog za lakat.

***

Namestivši karticu sa svojim imenom i pogledavši se u ogledalo modernog toaleta, Kim Taehyung je laganim koracima napustio prostoriju u kojoj se, do pre par trenutaka, nalazio. Svoj posao smatrao je izuzetno napornim, ali isti taj posao doneo mu je popularnost i određenu količinu slave.

Kamere na sve strane; vrvelo je od ljudi: šminkera, frizera, stilista i koga još ne. Taehyungu je dosadilo. Odeća koju je nosio, iako veoma skupa, markirana i moderna, smetala mu je. Još jedno slikanje za još jedan modni magazin u nizu, čiji su urednici platili veliku sumu novca samo kako bi dobili Kima Taehyunga na par stranica svog precenjenog časopisa.

Iako su ga svi prisutni znali, mladić je bio primoran da karticu sa svojim imenom ne skida. Uzdahnuvši, krenuo je u svlačionicu, nezainteresovano listajući društvene mreže, ne bi li mu nešto zanimljivo privuklo pažnju.

jeon_kook: hej, to sam ja,
smotani mladić sa kafom

Nešto zanimljivo? Bingo.

Zahvaljivao je Bogu, u kojeg čak i nije verovao, na tome što je uspeo uhvatiti poruku smeđokosog Jungkooka, koja bi nakon verovatno samo pola minuta bila potisnuta ogromnom količinom drugih poruka. Taehyunga sada nijedna druga nije zanimala. Sada ga je imao. Imao je Jungkooka.

Na licu mu se pojavio široki osmeh.

k.th_: zdravo?

Pročitavši svoj prost i hladan odgovor, duboko je uzdahnuo. Plan je bio da mu se približi, a ne da ga svojom oštrinom odgurne od sebe.

Istog trenutka našao se na svojoj udobnoj kožnoj fotelji, u prostranoj sobi čija su vrata nosila njegovo ime.

jeon_kook: zaista oprosti zbog
košulje

k.th_: nema veze, zaboravi

Srećan jer se poruka drugog nije izgubila, osetio je olakšanje. Još uvek nije mogao da veruje kako je sve ispalo glatko. Kucanje na vratima učinilo je da njegov zadovoljni pogled odluta do istih.

"Snimanje počinje za četiri minuta."

Blago je klimnuo glavom vrativši pogled na ekran svog skupog telefona. Ono što je video napravilo je još veći osmeh na njegovom licu.

jeon_kook: kako da ti se odužim?

Sinulo mu je. Možda se čak i divio svojoj ideji, dok se njegov osmeh izvijao u onaj zli. Bio je siguran u svoj plan i u to da nema mesta ni za kakve greške.

k.th_: pa, kada si već to
spomenuo... dođi na moje
snimanje, poslaću ti adresu

jeon_kook: dogovoreno

Ubeđen u to da će sve biti upravo onako kako planira, pažljivo je ukucao adresu poslavši je Jungkooku. Nakon toga, napustio je prostoriju sa duplo većom dozom samopouzdanja za predstojeće slikanje. Mladi Jeon Jungkook videće ga u najboljem svetlu.

***

Sa znanjem da sve mora biti profesionalno, smeđokosi Jungkook napustio je zgradu Organizacije. Na sebi više nije imao moderno i skupo odelo, već garderobu koja ga je stapala sa okolinom. U Taehyungovoj blizini mora biti profesionalan, ne bi li drugi posumnjao.

Shvativši da je mesto na koje se zaputio ipak bliže no što je mislio, ubrzao je korak. Čitavim putem razmišljao je o svim mogućim načinima i temama koje bi ga približile njegovoj meti, a da ne izgledaju sumnjivo. Ovaj zadatak mora obaviti kako valja.

Našavši se u velelepnoj zgradi, raspitao se o snimanju, predstavljajući se kao prijatelj plavokosog mladića, te je dobio informaciju da ode na drugi sprat - što je i učinio. Tiho je otvorio vrata velike prostorije ušavši potpuno neprimetno, samo zato što su sve oči bile uprte u Kima Taehyunga. Svaka kamera trudila se da uhvati samo ono najbolje što plavokosi mladić može pružiti, međutim, svi su znali da će samo najbolje i dobiti. Taj mladić, bio je stvoren za ovaj posao. Ali i za onaj drugi, tajni.

Oči mladog Jungkooka pratile su svaki njegov pokret ruku, svaki izraz lica. Taehyung je izgledao tako krhko, a opet tako snažno radeći ono za šta je, izgleda, i rođen.

Nakon samo par minuta, došlo je vreme za pauzu, koju je plavokosi želeo da iskoristi kako bi pregledao svoje fotografije. Međutim, spazio je mladog Jungkooka u uglu prostorije, te odlučio da će mu prići.

"Imam ga" bilo je upravo ono što su obojica pomislila, ali ono o čemu nisu imali pojma bilo je to da igra tek počinje. I biće krvava.

[A/N:

Izvinite, ali LY Tear just killed it. A whole blessing.