Vertigo | [k.th & j.jk] ≫ Slow updates - pauzirana

0.5

Danju je malo ko boravio u Organizaciji; ne zbog straha hoće li ih neko otkriti, već zbog obavljanja zadataka i uopšte onoga zbog čega su tu gde jesu. Mnogi su imali tajne identitete i druge poslove koje su izvršavali radi prikrivanja svog pravog zanimanja.

Jungkook je, pak, danju ostajao u Organizaciji, uglavnom se zanimajući bazom podataka koje je prikupljao. Razlikovao se od većine drugih agenata, prvenstveno po tome što nije želeo tajni identitet. Od trenutka kada mu je lično Kim Namjoon rekao da u njemu vidi potencijal, mladi Jungkook je odlučio da će raditi na teži način, ne bi li se dokazao. Toga se istinski pridžavao.

Primetio je da hodnikom prolazi isti onaj smeđokosi mladić sa kojim se sreo na pragu Namjoonove kancelarije. Ovoga puta na sebi je imao bež rolku, kaput slične boje, naočare i glomaznu crnu torbu. Zaputio se do drugog dela same zgrade, što je Jungkooka zbunilo jer je mislio da tamo mogu odlaziti isključivo agenti ove Organizacije. Ostao je na svom mestu vraćajući pogled na ekran svog računara, pretpostavljajući da se misteriozni mladić uputio kod Namjoona.

Smeđokosi mladić je uzdahnuo izašavši iz lifta, te prošavši pored par ljudi koji su ga vidno držali na oku; međutim, izgledalo je kao da vrlo dobro znaju ko je on. Zaustavio se ispred kožnih vrata na kojima je zlatnim slovima pisalo ime onoga koji predstavlja srž Organizacije. Lagano je pokucao, a potom otvorio vrata osećajući se slobodnim da uđe iako nije dobio nikakvo odobrenje.

Zatekao je Namjoona koji je stajao na sred kancelarije, sa svojim oštrim pogledom zakovanim za nečiji dosije. Čuvši vrata, okrenuo je glavu, a zli osmeh krašen rupicama na obrazima se istog trenutka pojavio.

"Dobrodošao", izustio je spustivši dokumenta, te pokazavši na stolicu preko puta njegove.

"Došao sam zbog onog dogovora", rekao je mladić sedajući na kožnu stolicu, a onda spuštajući torbu na sto plavokosog mladića.

"Znam, Seokjine, znam", odgovorio je Namjoon vraćajući se na svoje mesto.

Pomenuti mladić spustio je pogled na torbu, potom ukucavši šifru i otvorivši je. U njoj se nalazilo potpuno novo i uredno položeno oružje. Osmeh na Namjoonovom licu postajao je sve veći.

"Baš kao što smo se i dogovorili", izustio je Namjoon prstom prelazeći preko sjajnog snajpera i zaustavivši se na izglancanim noževima.

Seokjin ga je gledao pomno prateći svaki njegov pokret. Bio je na oprezu, želeći da konačno ostvari svoj plan.

"Ovo treba proslaviti. Budi dobar momak i uzmi Jack Daniel's iz komode", nastavio je drugi pokazujući na komad nameštaja iza sebe.

Smeđokosi mladić je lagano ustao rukom prešavši preko ramena drugog dok je prolazio pored njega. Nož koji je držao u rukavu lagano je skliznuo iz istog, našavši se u njegovoj ruci. Okrenuo se, par trenutaka gledajući u plavokosog koji je još uvek sedeo na svojoj stolici, njemu okrenut leđima. Prilazio mu je koracima lakšim od pera, sa namerom da sve okonča i završi sa svojim poslom. Levu ruku stavio je na rame drugog, a desnom prislonio oštricu noža uz njegov vrat istog trenutka čuvši smeh.

"Budalo", smejao se Namjoon hladno gledajući pravo ispred sebe.

"Progovoriš li još jednom, gotovo je", izustio je Seokjin pritisnuvši nož, te jače stisnuvši drugog.

U roku od samo par trenutaka nož je nestao iz njegovih ruku. Seokjin se odmakao od Namjoona koji je sada bio na nogama, sa tim istim nožem u svojoj ruci. Naglo je krenuo ka Seokjinu, te ga gurnuo i drugi se našao tik uz zid, glavom snažno udarivši o isti. Ošamućeno je gledao u plavokosog koji ga je zgrabio za ruke i podigao ih u vis, prislonivši ih uz zid.

"Da li si zaista pomislio da me možeš tek tako ubiti? Još tim jadnim nožem!", rekao je Namjoon gledajući ga oštro, bacivši nož na pod, te slobodnom rukom uhvativši smeđokosog za vilicu.

Stavio je palac preko njegovih usana, telom ga pritisnuvši uz zid još jače.

"Da mi nisi potreban, već bi bio mrtav", nastavio je Namjoon približivši mu se.

"Ti zaslužuješ biti mrtav...", progovorio je Seokjin blago se nasmejavši, odustavši od pokušaja da ruke izvuče iz stiska drugog.

"To je kompliment", odgovorio je Namjoon približivši mu se još koji milimetar, koleno stavivši između njegovih nogu.

Gledali su jedan drugog u oči, sve dok Seokjin nije konačno oslobodio jednu ruku, te uhvatio drugog za vrat.

"Misliš li da si najbolji od svih koji se ovim bave? Ili bolje reći, najgori?", pitao je Seokjin gledajući ga odvojenih usana i osećajući oštru bol u glavi od udarca.

"I jedno, i drugo, dušo. I jedno, i drugo", prošaputao je Namjoon ponovo smanjivši prostor između njihovih lica.

Seokjin se nasmejao, svoje pune usne naglo stavivši na usne drugog. Namjoon je pojačao stisak svoje telo pripivši uz telo drugog. Smeđokosi je završio poljubac ugrizavši ga za donju usnu, te oštro, ali sa blagim osmehom, ga pogledavši.

"Lukavo", izustio je plavokosi mladić ponovo ga uhvativši za vilicu.

Vrata kancelarije širom su se otvorila, privukavši pažnju obojice mladića. Pojavio se zadihani Hoseok.

"Namjoone, imamo-"

Seokjin je iskoristio priliku i nepažnju onog koji ga je držao zarobljenog, te ga iz sve snage šutnuo, istog trenutka oslobodivši ruku i hitro potrčavši ka vratima. Gurnuo je Hoseoka izletevši iz kancelarije i uputivši se niz hodnik koji je bio, na njegovu sreću, sada potpuno prazan.

"N-nemoj ga ubiti!", povikao je Namjoon crnokosom Hoseoku koji je krenuo za mladićem.

Hoseok je blago klimnuo glavom trčeći za odbeglim.

Seokjin je osećao ubrzane otkucaje svog srca i jezu koja mu je prolazila kroz telo. Uleteo je u prostoriju u kojoj se nalazio Jungkook, istog trenutka se zaustavivši. Disao je duboko gledajući u zbunjenog mladića ispred sebe, pokušavajući da bilo kako pobegne.

"Znao sam da si neki izdajnik", izustio je Jungkook zgrabivši pištolj i uperivši ga u starijeg.

"Naređenje je da ga ne ubijemo!", povikao je Hoseok zadihano uletevši u prostoriju.

Privukao je Seokjinovu pažnju, te je ovaj okrenuo glavu, a onda osetio oštru bol u vratu. Istog trenutka se srušio, ostavljajući Hoseoka zbunjenim.

"Šta se, zaboga, dogodilo?", zbunjeno je upitao Hoseok pogled uperivši u mlađeg, koji je u rukama držao špric i mahao istim.

"Serum za instant uspavljivanje. Yoongi je nabavio iz sopstvenih razloga, a ja sam uzeo par komada", zadovoljno je odgovorio Jungkook čučnuvši pored, naizgled mrtvog, smeđokosog mladića.

Hoseok je uzdahnuo u olakšanju spazivši besnog Namjoona na vratima.

"Dobar si ti, klinac", izustio je Hoseok obrativši se mladom Jungkooku.

Namjoon je hladno prošao pored obojice, zaustavivši se ispred tela.

"Izdajnik...", prošaputao je kroz zube, slabo ga šutnuvši, "Znaš šta treba uraditi sa ovim", nastavio je pogledavši u crnokosog mladića koji je poslušno klimnuo glavom.

Jungkook je ćutke gledao čas u Namjoona, čas u Hoseoka koji se sada nalazio pored tela smeđokosog mladića, sa rukom u džepu njegovog kaputa ne bi li pronašao još neko oružje.

"Čist je", rekao je Hoseok, "Kook, pomozi mi da ga prenesem."

Mlađi je klimnuo glavom, a potom se bacio na posao. Ubrzo, Seokjin je bio prenesen i vezan za stolicu u prostoriji u kojoj će ga sačekati iznenađenje po imenu Kim Namjoon.

[A/N:

Namjin je najsuperiorniji ship ikada, don't @ me :')
Ta čitava scena je izgledala tako hot u mojoj glavi, ne možete ni da zamislite 😩