Vertigo | [k.th & j.jk] ≫ Slow updates - pauzirana

0.8

"Pomeri ruku blago udesno", izustio je smeđokosi Jungkook spremajući se da napravi par fotografija.

Taehyung je ćutke uradio ono što mu je rečeno, čekajući taj dobro poznati zvuk fotoaparata i zaslepljujuću svetlost na koje je tako navikao. Niko mu nikada nije govorio kako da pozira.

Mlađi je, na trenutak, zastao, gledajući u figuru kroz fotoaparat. Nije bio siguran šta ga je nateralo da se zaustavi, ali govorilo mu je da sagleda svaki delić tela i mimiku mladića ispred sebe. Njegov položaj ruku i hladan izraz lica činili su da izgleda kao klasičan model kojeg bi Jungkook video na naslovnim stranama ili bilbordima Busana. Međutim, u istu ruku bio je toliko drugačiji i jedinstven, da je drugi skoro zanemeo.

Trgavši se iz misli, kliknuo je dugme par puta gledajući kako se, za svaki sledeći put, Taehyung ponovo namešta i pomera. Očigledno je da mu fotografisanje u centru grada nimalo nije pravilo problem, kao ni ljudi koji su vrlo često zastajali gledajući ga. Navikao je da su sve oči uprte u njega i nikoga drugog. To je činilo da se oseća moćno, na neki čudan način.

"Mislim da je to dovoljno", izustio je sivokosi mladić svojim dubokim i izuzetno prijatnim glasom, lagano koračajući prema Jungkooku.

Mlađi ga je pratio pogledom sve dok se drugi nije našao tik uz njega, gledajući u ekran skupog i profesionalnog fotoaparata. Taehyng je bio sposoban da opazi svaki detalj na svojim fotografijama, ipak, nikada nijednoj nije pronašao zamerku. Podigao je pogled susrevši se sa Jungkookovim koji je uveliko bio fiksiran na njega. Par sekundi njihovog neprekidnog kontakta očima mlađem su ličile na par godina, čineći da se njegovi dlanovi blago znoje, a disanje postane brže.

"Vidi se da si profesionalac", rekao je Taehyung, prekinuvši svaku misao smeđokosog.

Jungkook se nasmejao pogled spustivši na njegove usne, nesvesno. Ubrzo je ponovo bio fiksiran na njegovim tamnim očima.

"Drago mi je da tako misliš", konačno je izustio, posmatrajući kako se Taehyung blago udaljava, ali ostaje blizu njega.

Osmeh na licu starijeg govorio je više nego što je Jungkook mogao da dešifruje; a trenutno nije bio u stanju da išta dešifruje, došavši do toga da ne zna šta mu se dešava.

"Možeš li da ih uradiš za sutra? Mislim da ću ih ostaviti za ličnu kolekciju", nasmejao se Taehyung.

Smeđokosi je klimnuo glavom, uputivši mu osmeh.

"Moći ću. Gde želiš da se nađemo kako bih ti ih predao?", rekao je, pritom bacivši pogled na srebrni sat na svojoj ruci.

Taehyung se zamislio, gledajući okolo, kao da nekoga očekuje. A to je Jungkooku bilo sumnjivo, držao ga je na oku.

"Šta kažeš da svratim kod tebe na poslu?", upitao je Taehyung, tačno znajući šta radi i željno iščekujući reakciju mladića pored sebe.

Još uvek nisu bili toliko bliski da bi Jungkook uopšte razmišljao o lažnom zanimanju koje bi ga iz ove situacije izvuklo. Nije imao ništa.

"Ne radim sutra, ali ti bi mogao da svratiš kod mene i uzmeš gotove fotografije", odgovorio je brzo, žaleći što nema keca u rukavu.

Bio je siguran da Taehyung ima.

Videvši njegovo nasmejano lice, pretpostavio je da je pao i prihvatio ponudu.

"U redu onda, pozvaću te sutra", odgovorio je Taehyung, "Bilo mi je zaista drago. Videćemo se još."

Jungkook je klimnuo glavom mahnuvši mu, a potom je krenuo kući. Njegovi prsti kao da su sami prelistavali fotografije.

***

Umorno je sedeo na stolici, u rukama držeći jednu od fotografija sivokosog mladića. Do sada je već shvatio činjenicu da je drugi rođen za taj posao, prihvativši je. Misli su mu bile haotične, pune pitanja i mogućih scenarija.

Uzdahnuo je naslonivši se, te uzevši telefon u ruke. Okrenuo je broj koji do sada, mislio je, nikada nije pozvao.

"Halo?", začuo se njemu poznati glas sa druge strane telefonske linije.

"Hoseok, ja sam, Jungkook. Zdravo", izustio je osećajući se slobodnim da pita za uslugu.

"Oh, Jungkook! Oprosti, nisam imao tvoj broj telefona. Reci", odgovorio je Hoseok veselo, kao što i inače radi.

"Potrebna mi je tvoja pomoć. Obećavam da ću ti sutra objasniti sve, samo... još uvek ne govori ništa Namjoonu, molim te. A sada, da li bi mogao da mi pronađeš neki lažni posao, samo za sutra. Ne smem da rizikujem", objasnio je Jungkook, slobodnom rukom, ponovo, uzevši jednu fotografiju.

Hoseok je kratko ćutao.

"Bez Namjoonovog znanja? Uh, ne misliš li da je to pogrešno? Vrlo dobro znaš ko je on...", odgovorio je.

Jungkook je uzdahnuo.

"Molim te, objasniću ti sve sutra. Obećavam", rekao je mlađi.

"U redu... srediću to za tebe", odgovorio je Hoseok uz uzdah.

Mlađi se blago nasmejao, osećajući da određeni teret pada sa njegovih ramena.

"Hvala ti, tvoj sam dužnik."

"Samo se čuvaj, Jungkook. Srećno na zadatku."

Spustivši slušalicu, njegove oči same su se fokusirale na Taehyunga. Blago je grizao donju usnu, dok je posmatrao svaki detalj fotografije.

"Taehyung...", izustio je tiho, puštajući da ga misli vode u najmračniji i najdublji deo njegovog uma.

Deo u kome ne bi smeo biti, čak ni u snovima.

[A/N:
Greške ispravljam kasnije.