Vertigo | [k.th & j.jk] ≫ Slow updates - pauzirana

1.2

Jeon Jungkook je, polako ali sigurno, počinjao da prezire bliskost koju je Yoongi imao sa Namjoonom. Sve te privilegije činile su da oseća mučninu u stomaku, a ponekad i blagu glavobolju. Međutim, rodila se i želja da se dokaže i postane najbolji, a samim tim obori tog crnokosog mladića s trona.

Listao je papirilogiju razmišljajući o ranjenom mladiću koji ga je zamalo ubio onog dana.

"Zašto li Namjoon ne završi s njim već jednom?", pomislio je naslonivši se, te bacivši dosije na sto.

Začuo je kucanje na vratima, te se uspravio pogledavši u tom pravcu. Ugledao je neku, njemu i ne toliko poznatu, figuru. Bio je to jedan od novih agenata kojeg je znao iz viđenja, ali tu nikada nije bilo neke konvencije.

"Jeon Jungkook?", izustio je mladić.

Smeđokosi je ustao sa stolice zatvorivši dosije i fasciklu sa dokumentacijom.

"Da, ja sam", odgovorio je.

"Neko Vas traži, da ga pošaljem ovde, u Vašu kancelariju?", upitao je mladić.

Jungkooku niko od agenata nije persirao, sve do sada. Osetio se izuzetno važnim. Pogledao je u mladića.

"Pošalji", odgovorio je Jungkook videvši kako drugi klima glavom, te odlazi.

Vratio se na svoju stolicu razmišljajući ko bi to mogao da ga traži. I u jednom trenutku mu je sinulo; ali njegove misli bivale su prekinute. U tom momentu vrata su se ponovo otvorila, a u kancelariju ušli su onaj agent od pre par minuta i mladić sive kose.

Jungkook je bio zatečen; nemo je gledao kako, još uvek njemu nepoznat, agent pretresa sivokosog koji je svoj pogled fiksirao na Jungkooka. Njegove usne izvile su se u blagi osmeh koji mlađi nije bio u stanju da protumači.

"Čist je", izustio je agent pogledavši u smeđokosog mladića koji je ruku držao na svom pištolju.

Klimuo je glavom, a potom izašao, pažljivo zatvorivši vrata iza sebe.

"Ti", izustio je Jungkook izvadivši pištolj i uperivši ga u drugog.

Taehyung se glasno nasmejao odmahujući glavom. Skenirao je lice onog koji je predstavljao njegovu metu, primetivši pojedine rane koje još uvek nisu zarasle.

"Ne, ne. Namjoon i Yoongi nisu tu, nema potrebe da se trudiš i dokazuješ se. I zar ovde ne važi ono pravilo koje kaže da se niko ne meša u tuđe zadatke? Sve ćeš pokvariti, spašće ti reputacija... Uostalom, bez ikakvog sam oružja", rekao je podigavši ruke u vis i okrenuvši se oko svoje ose, "Ne bi bilo fer, znaš."

Mlađi mu je naglo prišao zgrabivši kragnu njegove skupe košulje, te mu se približivši, oštro ga gledajući.

"Odakle znaš to?!", povikao je prodrmavši ga.

Taehyung ga je zgrabio za vrat, dok su njihova lica bila toliko blizu da su mogli osetiti dah onog drugog na svojim usnama.

"Imam svoje izvore, rekoh ti", nasmejao se napravivši sitan korak ka Jungkooku, tako da su sada zaista bili i više nego blizu.

"Lični prostor, čuo si za to?", sasekao ga je Jungkook neočekivanim pitanjem.

Sivokosi mladić se ponovo nasmejao.

"Koliko se sećam, ti si prvi prišao", odgovorio je kroz smeh, istrgavši košulju iz stiska mlađeg.

Jungkook se namrštio udaljivši se i naslonivši se na svoj radni sto, nedaleko od mesta na kom je stajao Taehyung.

"Zašto si uopšte došao?", upitao je mlađi uveliko gubeći svo moguće strpljenje koje je u sebi imao.

Drugi mu je postajao iritantan; nepodnošljiv. Ni sam nije bio siguran zašto.

"Kako to misliš 'zašto'? Došao sam da vidim to čuveno mesto gde imaš posao, to je onaj deo zadatka pod nazivom "pozabavljanje informacijama o meti i njena biografija", nešto poput toga", rekao je Taehyung sporo koračajući ka njemu, pritom ga gledajući pravo u oči.

"Baš lepo, a sada bi mogao da odeš pre nego što završim s tobom", odbrusio je Jungkook besno.

Drugi se sada nalazio na samo par centimetara od smeđokosog, ponovo. Mlađi je zgrabio pištolj hitro ga prislonivši na Taehyungovo međunožje.

"Ostaćeš bez-"

Taehyung se glasno nasmejao, prstom pomerivši cev pištolja. Smeđokosi ga je gledao pomalo zbunjeno.

"Ššš... ne ide to baš tako."

"O da, ide. Hoćeš da se uveriš?"

Pištolj je ubrzo završio u Taehyungovoj ruci, ni sam Jungkook nije bio siguran kako se to dogodilo. Shvatio je da je stariji izuzetno vešt, a i da je trebalo da sakrije još jedan pištolj kao rezervu.

"Vidiš, ovo ide ovako", prošaputao je pogled spustivši na njegove usne.

Blago je podigao ruku uhvativši mlađeg za vrat, dok je u drugoj držao oružje čija je cev bila prislonjena na sred Jungkookovih grudi.

"Samo jedan pokret mog prsta i ti si svoje završio, vertigo..."

Mlađi se na to trgao, gledajući kako se drugi laganim koracima udaljava od njega, a približava vratima. Bacio je pištolj koji je završio u uglu prostorije, a potom izašao. Diskretno je prišao agentu koji ga je uveo u kancelariju mladog Jungkooka, u ruku mu stavivši dovoljnu količinu novca. Blago je klimnuo glavom i, stavivši naočare, krenuo niz hodnik sa namerom da se što pre izgubi.

Njegov telefon se oglasio, a obaveštenje koje je dobio izmamilo mu je osmeh na lice.

"Mikro-čip: aktiviran."

[A/N:

Ne znam, ne pitajte, ko zna u kom pravcu ide ovo uh...