"Uspeo si?", začuo se glas iz telefona zbog kojeg se Taehyung glasno nasmejao.
"Naravno, bilo je lako", izustio je, samouvereno koračajući kroz hodnik do svog apartmana.
"Da nisam udaljio Namjoona odatle, ti nikada ne bi uspeo."
Sivokosi mladić ušao je u svoj apartman, za sobom zaključavši vrata.
"Da, da, na tome sam ti zahvalan. Baš si srce", smejao se Taehyung sedajući na kožnu stolicu, "Moram da prekinem. Neki od nas imaju važnija posla od bespotrebnog čavrljanja."
"Nosi se."
Taehyung je spustio slušalicu uključivši svoj lap top te ga, kablom, povezavši sa telefonom. Tražio je onaj mikro čip koji je završio kod Jungkooka.
"Bingo", izustio je zadovoljno videvši kako se crvena tačka kreće po njegovoj skeniranoj mapi.
Mladi Jeon Jungkook je krenuo kući, ni ne sluteći da je praćen. Ili je bar tako Taehyung mislio. Sivokosi mladić fiksirao je svoj pogled na ekran ispred sebe, potajno se nadajući da neće biti nikakvih problema i da drugi neće uništiti njegov plan. Mada, bio je svestan činjenice da je Jungkook izuzetno pametan i da bi, možda čak, uspeo da otkrije o čemu se radi.
Zaustavio se zamislivši tog smeđokosog mladića i prisetivši se njihovog današnjeg susreta. Njegovo srce uradilo je nešto, njemu, veoma čudno, te je to ignorisao zatvorivši lap top, a onda ustavši i otišavši do kuhinje.
Jungkooka je probudio zvuk mobilnog telefona; neplanirano je zadremao. Sklonivši sako, kojim se pokrio, sa sebe, uzeo je telefon shvativši da je već propustio priliku da odgovori na poziv. Spazivši ime na ekranu, blago se namrštio; to je bio Hoseok.
Podigao se iz ležećeg položaja prošavši rukom kroz kosu, te je ustao pitajući se da li bi bilo bolje da prvo popije kafu ili se odmah javi Hoseoku.
***
"Nadam se da je u redu što smo se našli ovde, van posla", izustio je crnokosi Hoseok gledajući mlađeg u oči.
"Naravno. Rekao si da je hitno, pa sam odmah došao", odgovorio je Jungkook skidajući jaknu, a onda sedajući na stolicu preko puta.
Nalazili su se u obližnjem kafiću, sa namerom da obave važan razgovor.
"U pitanju je Yoongi", Jungkook je podigao obrve, "Možda si ipak bio u pravu što se njega tiče. Ali, nemoguće je da Namjoon ništa nije primetio."
Mlađi je blago klimnuo glavom razmišljajući.
"Hoseok, danas je u Organizaciju došao neko ko nikako nije smeo kročiti unutra", crnokosi je zastao čekajući da čuje ostatak, "Kim Taehyung, moja meta i zadatak."
"Stani, stani, kako je uopšte ušao?", upitao je Hoseok osećajući se pomalo zbunjenim.
Sada je uvideo da je, onog dana, možda ipak trebalo da sasluša mlađeg jer očigledno nemaju posla sa amaterom.
"Misliš li da je slučajnost to što je Yoongi baš danas, u vreme kada je Kim Taehyung došao, odvukao Namjoona što dalje odavde?", rekao je Jungkook pažljivo, posmatrajući drugog mladića.
"Moramo da istražimo o tome, svakako ne možemo tvrditi nešto bez dokaza. Ali ako je on vertigo, Namjoon mora saznati što pre", dodao je šapatom, nagnuvši se napred, gledajući Hoseoka u oči.
Crnokosi mladić je klimnuo glavom time se složivši, a potom je potonuo u razmišljanje. Nikada nije ni sanjao da će se njegov posao svesti na raskrinkavanje izdajnika.
"Imamo li dogovor da, od sada, radimo zajedno?", sasekao ga je Jungkook pitanjem, neočekivanim pitanjem.
"Imamo", odgovorio je Hoseok pruživši ruku, te se rukujući sa drugim.
Mlađi je imao osećaj da je uradio dobru stvar sklopivši dogovor sa crnokosim, ali, šta ako, zapravo, nije?
Bilo je i suviše kasno za takvo razmišljanje.
Kući je krenuo predveče, sa jaknom u ruci i glavom punom različitih teorija. Nije ni slutio da je kod kuće ostavio sako na kojem se nalazio mikro čip, tako davajući Taehyungu pogrešnu informaciju.
A sivokosi se baš spremao za konačni udar, sa namerom da okonča sve; kako Jungkookov život, tako i osećanja koja su ga, tako ponekad, obuzimala kada bi na njega pomislio.
[A/N:
Proslavljamo prvi dan škole, jej! Kako je bilo, hm?
Izvinjavam se na neaktivnosti i na kratkom delu, jednostavno sve kinda ide nizbrdo, što se tiče mog pisanja i inspiracije. Još je sad krenula škola, pa će biti zaista teže. Uglavnom, hvala svima koji još uvek čitaju ovo i ostavljaju komentare i votove ❤️
Also, imate li neke teorijice o radnji ove priče? Ako da, zanima me šta mislite tkd ne štedite vaše tastature ;')
YOU ARE READING
Vertigo | [k.th & j.jk] ≫ Slow updates - pauzirana
Fanfiction"Mislio si da se sve vrti oko tebe, ali dušo, samo ti se vrtelo u glavi. Klasičan vertigo", smejao se posmatrajući smeđokosog mladića. Sama reč 'vertigo' ulivala mu je strah u kosti. "I, kakav je osećaj kada lovac postane plen? Zanimljivo, nije li?"...