Vertigo | [k.th & j.jk] ≫ Slow updates - pauzirana

0.4

Smelo i lagano se približavao smeđokosom mladiću skenirajući svaku crtu njegovog lica, nabor na odeći, blago pomeranje njegovih grudi pri disanju; ne postoji ono što mu je promaklo. Osmeh na njegovom licu rastao je za svakim korakom. Njegova uloga bila je da stvori prijatnu atmosferu, ali ipak, samo je Taehyung znao čemu tačno takav osmeh.

"Drago mi je što se srećemo u boljim okolnostima od onih prošlog puta", izustio je onog trenutka kada je bio dovoljno blizu mladom Jungkooku.

"Složiću se sa tim", odgovorio je Jungkook učtivo pruživši ruku.

"Jeon Jungkook", dodao je.

"Kim Taehyung."

Sporo, možda čak i previše dugo, su se rukovali gledajući jedan u drugog. U glavi im je bila samo ona misao o uspehu, koji će ih dići u nebesa, ili pak baciti na dno ako svoj zadatak ne ispune onako kako se od njih očekuje. Izgledalo je kao da su, odjednom, postali robovi uspeha.

Naizgled, bili su toliko različiti, a zapravo su potpuno isti; njihov cilj se ne razlikuje; osećanja koja haraju njima ista su; njihovi umovi okupirani su samo jednom misli; zadatak koji obavljaju je isti.

"Zainteresovao sam se čuvši da se baviš modelingom. Malo sam istraživao i pronašao pregršt tvojih slika na društvenim mrežama, koje su izuzetno kvalitetne. Takođe se i sam bavim fotografisanjem", rekao je Jungkook čim su se njihove ruke odvojile.

Osmeh sa Taehyungovog lica nikako da nestane.

"Zaista? Nisam imao pojma da te fotografisanje privlači", izustio je blago začuđeno, shvativši da apsolutno sve ide onako kako je i planirao.

"Bilo bi mi drago kada bismo sklopili neki posao u bližoj budućnosti", sasekao ga je Jungkook iznenada, ostavljajući plavokosog mladića bez reči.

Trajalo je kratko.

"Voleo bih", rekao je Taehyung.

Ubrzo su se našli za malim, ali izuzetno skupim, okruglim stolom, nastavljajući naizgled neobaveznu konverzaciju. Ipak, bila je sastavni deo njihovog plana kojeg su se strogo pridržavali. Obojica su pomno pratila svaku reč koju bi drugi izgovorio; svaki pokret; mimiku.

Bili su prinuđeni da prebrzo završe razgovor jer je došlo vreme za još jedno fotografisanje.

"Videćemo se još", rekao je Taehyung pogledavši Jungkooka u oči, a potom se okrenuvši i nastavivši svojim putem.

Drugi je još par minuta bio prisutan, posmatrajući kako plavokosi mladić ovaj posao obavlja krajnje profesionalno. Skoro da mu se divio, ali u trenutku kada mu je ta misao pala na pamet, prisetio se svog neopisivo važnog zadatka.

Napustio je zgradu razmišljajući o svim informacijama koje je danas prikupio. Osećaj zadovoljstva ga je okupirao; pomislio je kako se sve odvija upravo onako kako treba, te je bio neopisivo zadovoljan.

***

U Organizaciji je bilo i suviše tiho; svako se bavio svojim poslom. Jungkooku je bilo drago što još uvek nije spazio Yoongija, te se ponadao da drugi, zapravo, danas nije ni došao. Malo je reći da mu je bilo dosta nerviranja koje su prouzorokovale reči tog iritantnog mladića.

"Hej, Jungkook, nisam primetio da si stigao", obratio mu se crnokosi Hoseok time ga trgavši iz razmišljanja.

Mlađi je podigao glavu susrevši se sa njegovim osmehom.

"Hej", izustio je kratko.

Crnokosi mladić lagano je seo pored njega pritom se uozbiljivši i blago opustivši kravatu.