Vertigo | [k.th & j.jk] ≫ Slow updates - pauzirana

0.7

Smeđokosi Jungkook stajao je u uglu prostorije u kojoj se nalazio mladić vezan za stolicu. Osvestio se pre samo par minuta, a trenutno se svim silama trudio da oslobodi ruke, usput proklinjući nikog drugog do Kima Namjoona.

"To proklinjanje te neće osloboditi. Trebalo je da znaš sa kim se kačiš i koga pokušavaš prevariti", izgovorio je Jungkook, umoran od čekanja i stajanja na istom mestu čitavo vreme.

Seokjin ga je oštro pogledao, odustavši od svega što je planirao uraditi ili reći.

Vrata su se naglo otvorila, a u prostoriju je besno ušao Namjoon, praćen Yoongijem. Bilo je očigledno da se pripremao za neki vid borbe sa zarobljenim mladićem, jer na sebi ovoga puta nije imao sako, a nosio je košulju podignutih rukava.

"Izdajnik se probudio", rekao je Namjoon nasmejavši se, te se zaustavivši ispred starijeg.

Yoongi se vrlo brzo našao pored Jungkooka koji se trudio da mu ne pokloni ni mrvicu pažnje, te ga nije ni pogledao. Pratio je ono što zarobljeni radi.

"Možda bi trebalo da pogledaš oko sebe i razmisliš, ne bi li shvatio ko je pravi izdajnik", odbrusio je Seokjin kroz zube, gledajući kroz Namjoona.

Plavokosi se glasno nasmejao napravivši par koraka napred, a potom snažno uhvativši drugog za vilicu i nagnuvši se ka njemu.

"Mislim da nemaš pravo govora u ovoj situaciji. Iskopaću informacije o onome za koga radiš, a nakon toga ću pronaći i novog dobavljača oružja", izustio je, gledajući ga hladno.

Jungkookovu pažnju privukao je njegov mobilni telefon koji je, na trenutak, zavibrirao. Crnokosi mladić pored njega ga je značajno pogledao onog trenutka kada se uređaj našao u rukama mlađeg.

Nepoznat broj: Jeon Jungkook?
Ovde Taehyung, sećaš me se? Na
pamet mi je palo pomenuto
fotografisanje. Da li si slobodan
da uz kafu popričamo o tome?

Pročitano je učinilo da podli osmeh ukrasi njegovo lice. Trenutno je najmanje očekivao da će se ovako nešto dogoditi. Ipak, sudbina je odlučila da mu izađe u susret. Vratio je telefon u džep, pritom hladno prošavši pored Yoongija koji je pomno pratio svaki njegov pokret.

Namjoonu je tiho rekao o čemu se radi, te dobio dozvolu da napusti Organizaciju i pozabavi se svojim zadatkom.

Izašao je iz prostorije, za sobom zatvorivši vrata.

Jungkook: Da, slobodan sam.
Gde želiš da se nađemo?

Zastao je razmišljajući i shvativši da bi pre toga trebalo da se presvuče. Pozdravivši par poznatih lica uključujući i Jung Hoseoka, laganim koracima napustio je Organizaciju, prvo se uputivši do svog apartmana.

Kim Taehyung: Da li ti odgovara
kafić niz ulicu u kojoj je zgrada gde
smo se prošlog puta sreli?

Jungkook: Još kako. Tu sam
za 30 minuta

Zadovoljno je isključio telefon, odlučivši da će požuriti kući.

***

"Sve ide po planu?", rekao je mladić, približivši se Taehyungu, te bacivši pogled na ekran njegovog skupog telefona.

Široki osmeh je istog trenutka ukrasio njegovo lice.

"Upravo tako", odgovorio je Taehyung okrenuvši se prema ogledalu, prstima prolazeći kroz svoju sveže ofarbanu, pepeljasto sivu kosu.

Nalazio se u skupom apartmanu veoma cenjenog busanskog hotela, gde je njegovo bogatstvo dolazilo do izražaja. Upravo onako kako je želeo.

Društvo mu je pravio mladić crvene kose, kojeg je već par godina poznavao. Sedeo je na staromodnoj fotelji, ne skidajući pogled sa Taehyunga koji se još uvek nalazio ispred ogledala, dovodeći svoj izgled do savršenstva.

"Mmm... Već si savršen, prestani sa svim tim nameštanjem", izustio je crvenokosi mladić, zbog čega se Taehyung okrenuo pogledavši ga.

"To je tačno, ali za njega moram biti savršeniji od savršenog", odgovorio je drugi, lagano mu prilazeći.

Mladić je tiho uzdahnuo, glavu naslonivši na ruku dok je gledao u figuru ispred sebe.

"Skoro da mi je žao Jungkooka. Ipak sam ja taj koji ga je uv-"

Taehyung ga je prekinuo, stavivši kažiprst na njegove usne, te se namrštivši. Zastao je pogledavši prema vratima, osluškujući. Izgledalo je kao da je čuo nešto sumnjivo.

"Izgleda da mi se učinilo", rekao je kroz osmeh, pogledavši u mladića koji je sada stajao pored njega.

Drugi mu je prišao, obavivši ruke oko njegovog struka, neprestano ga gledajući.

"Nemoj da te taj klinac nadmudri. Pametniji je nego što možeš da zamisliš", izustio je tiho, oborivši pogled na Taehyungove usne koje su, ponovo, formirale osmeh.

"Ne brini, Jimine, i ja sam mnogo pametniji no što on misli", odgovorio je, pogledavši pomenutog mladića u oči, "Moj je, videćeš."

"Videću."

***

Kafićem, u kojem se Jungkook našao, vladala je prijatna atmosfera. Bilo je toplo, za razliku od spoljne temperature koju je kiša lagano i postepeno snižavala. Jesen smeđokosom i nije bilo najomiljenije godišnje doba. Pogled mu je lutao prostranom prostorijom, a potom se zaustavio na vitkom i visokom mladiću pepeljaste kose. Sada nije bilo potrebno da pogleda dvaput kako bi prepoznao Taehyunga, njegov lik dobro je upamtio još onog dana.

"I ponovo se srećemo", rekao je Taehyung približavajući se smeđokosom koji je uveliko sedeo za stolom blizu velikog prozora.

"I to u još prijatnijem ambijentu nego prošlog puta", dodao je Jungkook, rukujući se sa mladićem koji je odmah nakon toga seo na udobnu stolicu preko puta.

Ubrzo su naručili odabrana pića, potajno prateći svaki pokret onog drugog, te gomilajući sitne detalje u svoje pamćenje kako bi konačno sklopili čitavu sliku. Uzevši gutljaj svoje crne kafe, smeđokosi se pripremao da otpočne razgovor.

"Odakle ti moj broj telefona?", radoznalo je upitao pogledavši u mladića preko puta sebe.

Taehyung se blago nasmejao, ostavivši šoljicu, a onda ga smelo pogledavši direktno u oči.

"Malo sam se raspitivao o tebi, ponešto istražio i došao do tvoje vizitkarte. Tamo je pisao broj telefona. Iskoristio sam priliku pre nego što te neko drugi uzme za sebe", odgovorio je kroz smeh, pretvarajući sve u kakvu šalu, ne bi li drugi posumnjao.

Mlađi je osetio kako se i njegove usne izvijaju u osmeh.

"Zanimljivo, vrlo zanimljivo", izustio je, pogled bacivši na svoju crnu kafu.

Zapravo, ni jedan, a ni drugi nisu imali pojma koliko će zanimljivo biti.

[A/N:

Uopšte mi se ne sviđa, rip, šta ja radim sa ovom fanfikcijom uh