Crnokosi Jung Hoseok nalazio se u Organizaciji, čekajući da dokumenta preda svom mladom kolegi koji ga je zadužio. Većina agenata obavljala je svoje poslove, te je bilo tiho i mirno. Činjenica da Namjoon danas nije bio prisutan činila je da strah crnokosog biva potisnut. Nervozno je lupkao prstima o površinu stola, dok je tonuo dublje u razmišljanje.
"Žao mi je ako kasnim", začuo je poznati glas, te se istog momenta okrenuo ustavši sa stolice.
"Ne, u redu je", odgovorio je Hoseok uz blagi osmeh.
Jungkook je primetio gomilu dokumenata u njegovim rukama, shvativši da se drugi istinski potrudio da dogovoreno obavi onako kako treba. Našli su se u kafeteriji Organizacije, gde je malo ko boravio danju.
"Hoćemo li do moje kancelarije?", upitao je Jungkook pogledavši u mladića ispred sebe.
Drugi je klimnuo glavom, a onda su obojica krenula na sprat.
"Namjoon danas nije ovde", prokomentarisao je Hoseok primetivši iznenađen izraz lica smeđokosog mladića.
"Zašto?", rekao je Jungkook, "Mislim, to je ipak, na neki način, dobro", dodao je.
Hoseok je na to ćutao gledajući u pod. Osećao je da ovo što rade nije ispravno i da se ništa ne treba sakriti od osnivača čitavog krvavog haosa. Mlađi je shvatio da se možda ipak pogrešno izrazio, ali je odlučio da će prećutati i neće opravdati rečeno.
Otvorivši vrata svoje kancelarije, pustio je crnokosog mladića da uđe prvi, te je ušao za njim zatvorivši vrata. Hoseok se već smestio na kožnu stolicu izvadivši papire.
"Dozvoli da ti prvo objasnim sve", rekao je Jungkook sedajući na svoju stolicu, preko puta drugog.
Hoseok ga je oštro pogledao.
"Ne, prvo ću ja obaviti svoj deo dogovora, a onda je na tebi hoćeš li mi objasniti ili ne. Sada mi dopusti da počnem", rekao je ozbiljnim tonom.
Mlađi je par trenutaka ćutao, a onda blago klimnuo glavom. Hoseok se ponašao drugačije, onako kako Jungkooku nije bilo poznato.
"Sredio sam ti dva zanimanja, od kojih ćeš odabrati jedno, koje ti više odgovara, naravno", počeo je Hoseok, "Prvo je barista, dobar poznavalac pića i njihovih mešavina. Radiš u klubu, u samom centru grada, jednom od najboljih i najcenjenijih. Ovo je tvoja radna knjižica", pružio je dokumenta mlađem koji se udubio u čitanje.
"Drugo zanimanje je legalni trgovac oružjem. Potrudio sam se da pronađem nešto što će ti više odgovarati. Uglavnom, poznaješ sve vrste oružja, hladnog i vatrenog, dobar si pregovarač što se tiče cena. Radiš u prodavnici u starom delu grada. Adresa je napisana ovde. Verujem da ti oružje nije nikakav problem", nastavio je Hoseok objasnivši ono najbitnije, a onda drugom pruživši nova dokumenta.
Jungkook je čitao ispisano razmišljajući o izboru. Osećao je Hoseokov pogled na sebi, te je oči odvojio od papira i fokusirao na njega.
"Izaberi", izustio je crnokosi.
"Mislim da mi posao sa oružjem više odgovara. Ne bih rekao da išta znam o mešanju alkohola, s toga, izabraću drugo zanimanje. Na kraju krajeva, čitava ova frka oko lažnog posla je bespotrebna, jer mi možda, na kraju, to i neće trebati", rekao je Jungkook odlučno.
Drugi je uzeo dokumenta koja mu nisu potrebna, a potom ustao sa stolice.
"Kuda ćeš? Trebalo bi da ja obavim svoj deo dogovora", izustio je Jungkook zbunjeno.
"Jungkook, ja se držim pravila koje ovde važi, a ono je da svako svoj zadatak zadržava za sebe. Ne nameravam da me Namjoon ubije", odgovorio je Hoseok hladno, gledajući drugog pravo u oči.
YOU ARE READING
Vertigo | [k.th & j.jk] ≫ Slow updates - pauzirana
Fanfiction"Mislio si da se sve vrti oko tebe, ali dušo, samo ti se vrtelo u glavi. Klasičan vertigo", smejao se posmatrajući smeđokosog mladića. Sama reč 'vertigo' ulivala mu je strah u kosti. "I, kakav je osećaj kada lovac postane plen? Zanimljivo, nije li?"...