Spašena ✅

Nova stara ekipa

Kako dani odmiču tako sam sve zadovoljnija poslom i ljudima koji me okružuju. Kažu da se je bitno okružiti pozitivnim osobama. Pa na poslu ih imam more.

"Micika jesi za kavu nakon posla?" Pita me Erika s kojom se super slažem.

" Ne da sam za kavu nego jesi ti za jedan izlet sutra?"

"Uvijek! Koji je povod?"

"Pa nema povoda, idem sa svojim frendovima dosta često nekamo pa zašto ne bi išla s nama."

"Misliš da ne će imati ništa protiv?"

"Što nas je više, to bolje. Već sam im pričala za tebe i silno te žele upoznati."

"Ako je tako onda ne mogu odbiti. Juhu!!" Cikće i skakuće od sreće, a meni drago jer mi je jedina prijateljica trenutno.

Imam sve muške prijatelje, jer manje je zahtjevno s njima biti u društvu. A i prihvatili su me s mojom
šeprtljavošću i svim manama u paketu.

"Nisi mi rekla kamo idemo."

"Neka bude iznenađenje." Namignem joj s osmijehom.

Sutradan je stiglo vrlo brzo. Štoviše zateklo me nespremno, zbilja nespremno.

"SANDRAAA!!!" Zvuk trube ispred moje kuće odzvanja susjedstvom, a ne pomaže niti Danteova dernjava. Da ne kažem da je 7 u jutro. Realno, dan je već počeo. Bilo krivo ili pravo susjedi Zorici. Ionako kao sova zurla stalno kroz prozore.

"AJDEE!" urla moj drugi prijatelj Ivor.

"EVO ME!!" Urlam i ja natrag kako bi isprovocirala susjede.

Obraduje me što iz auta čujem nabijanje muzike i znam da su dečki spremni za malo opuštanja u prirodi.

"Di ste mačori!" Dobacujem im dok dolazim do automobila s torbama punim hrane i odjeće.

"Otvaraj gepek Dante!"

"Otvoren ti je šefice, nisi valjda onu svoju frendicu zagurala u te torbe?"

"Možda zato i idemo u planine da se riješi tijela." dobacuje Ivor.

"Prvo tijelo čijeg ću se riješit će bit tvoje!" vraćam mu istom mjerom.

Dok ubacujem stvari u gepek popuste nosači i snađe me tupa bol i odjekne vrisak, bit će da je moj.

"Jesi dobro Sandrić?" Pita Ivor dok 4 oka zure u mene.

"Uvijek! " nabacim osmijeh od uha do uha.

"Ajmo, Erika nas čeka, ne smijemo kasniti. Di je Sanjin?"

Njih dvojica razmijene poglede ali pametni su pa ne komentiraju ništa.

"Sanjin će doći kad odveze staru na posao jer joj je auto na servisu." Dante mi odgovara na pitanje.

"Sereš da će ju vozit na motoru?"

"A gle, sila Boga ne moli."

"Zakaj mi to nismo otišli vidjet? Jebote barem bi fotku okinula za uspomenu."

"E pa skoro smo i otišli da te nismo morali pokupit." Ivor mi se belji.

"Pali pilu i idemo! Znaš kamo trebaš?" Izignoriram Ivora i obratim se Danteu.

"Nakon što si mi poslala adresu, plan grada i crveno zaokružila kuću, samo idot bi fulao. "

Nakon 5 minuta vožnje, približavamo se ulici u kojoj Erika živi. Prolazimo mimo njene kuće. Vidim da čeka vani i ja joj mahnem dok prolazimo dalje.