Spašena ✅

Luđak

"Zvijezdo? Sandra?!?" Dozivam je dok spava u mome krevetu. Rasuta kosa na jastuku i pune usne daju joj izgled anđela.

"Mmm?" Promeškolji se.

"Moramo ustati, kasnimo na posao."

"Što!! Zašto alarm nije  zvonio?" Baca pokrivač sa svoga vitkog tijela dok se ja zadovoljno smješkam zbog toga što je  vidim u punom sjaju.

"Zvonio je ali sam te pustio da spavaš."

"Što si napravio!?! Budalo jedna!"

"Možda sam budala, ali vrijedilo je!" Ne zna ona zašto. Želim da znaju da je moja. Moje se ne dira.

"Moram s tobom na posao!"

"Mislila si drugačije?"

"Naravno! Sad će svi saznat! A da ja javim da sam na bolovanju!?! Pa da, ionako me hvata neka alergija na budale. Apćiha..! Eto!!!"

"Sandra ne pretjeruj nego se spremi i idemo, javio sam Andreju da ćemo zakasniti."

"Ugh!!!" Ispusti neki čudan zvuk, čini mi se kao ljutnje i zavitla jastuk prema meni.

Dirne me u žicu i naglim potezom je srušim na krevet i već sam na njoj. Držim joj ruke iznad glave i lagano je gricnem za sisu.

"Ne tjeraj me da te zadržim u krevetu ako ti je posao draži. Na korak sam od toga da te zavežem i napljeskam to tvoje slatko pohotno dupe dok ga nabijam na kurac."

"Mmhmm" zastenje mi u usta, a meni kurac spreman za boj.

Gledam ju još kratko i natjeram se da se maknem.

"Kreni!"

Okrenem joj dupe i pokupim se iz stana da ju sačekam vani. Jer znam...jebeno znam, da sam ostao tamo još 5 sekundi nebhi je pustio nikamo.

Na poslu muk i tišina, kuda prođemo tuda sve oči uprte u nas.

Vidim da je Sandri nelagodno, ali proći će je i to. Sad ja polažem pravo na nju i hoću da svi znaju. Tuđe neću, svoje nedam!

"Arsene! Dođi malo!"

Zove me Andrej sa strane, već vidim kamo to vodi.

Uđem u sobu za odmor i sjednem . Andrej  ulazi iza mene i lupa vratima kao manijak.

"Slušaj me sada!"

Prima me za košulju i unaša mi se u lice, "Najebat ću ti se majke ako je povrijediš! Ona nije kao sve. Ili odjebi život koji vodiš ili odjebi nju. Ako je povučeš za sobom, ne da ću te polomit nego od tebe neće ostati NIŠTA!!!" vikne mi u facu i odjuri kroz vrata ponovo ih nabijajući.

Znam da je zaljubljen u nju. Znam i da je u pravu. Znam da se s droge neću skidat. Znam i da ju ne zaslužujem. Ali ona je moja droga, navukao sam se ja i na nju.

Ide dan, leti vrijeme a mene jebu Andrejeve riječi. Nije me zaslužila, a još manje ja nju.

Jedva dočekam kraj smjene i letim van kao luđak. Sjedam na motor i nabijam gas.

Vozim bez cilja.

Prija mi vjetar koji mi šiba lice dok mi adrenalin kola kroz vene. Proklinjem sudbinu i samog sebe. Svoju praznu glavu i šupljikavo srce koje nikad nije voljelo. Ovaj puta je drugačije. Ovaj puta...ovaj puta osjećam da mi je stalo.

Stalo mi je do nekog tko nije ja osobno. Skrećem oštro s ceste i pritišćem kočnicu svom silinom. Vadim mobitel iz džepa i obavljam poziv.

"Alo kralju, jel se vidimo večeras?" Pita me glas s druge strane.

"Zovem  da potvrdim dolazak. Ide i ostatak ekipe na koncert?" Pitam u šifri ako prisluškuju mobitel.

"Svi su potvrdili."

"Vidimo se!" Prekidam poziv i već trljam ruke. Večeras zapravo i je rock koncert ali kako svaka medalja ima dvije strane, tako je u uličici iza bine ilegalno kockanje. Još jedan porok u nizu koji me doveo do praznih džepova, knjižica i nagomilanih dugova.

Sat kuca 10 a ja stojim na pragu svoje sudbine. Ili ću se večeras izvući iz svega ili ću potonuti do kraja. 

Kucam u šifri i vrata se otvaraju.

"Dobar večer! Treći stol lijevo." Pozdravlja me zaštitar koji me već zna i vodi do mog stola.

"O vidi, vidi koga nam je to voda izbacila." Dobacuje mi jedan od voditelja. Debelog trbuha i žutih brkova od pušenja. Čas se smije, čas hropće, čas ne dolazi do zraka od kašlja. Molim u sebi da sam mu ovaj tren došao na sahranu.

"Nikad nisi bio čovjek za humor.

"A ti nikada nisi bio čovjek za dobitak. Veseli me što ćeš danas odavde otići i bez gaća. Ionako ti ništa više nije ni ostalo bijedniče."

Lupim šakama u stol od gnjeva i viknem na dilera "dijeli!"

Karte perolako padaju po zelenom stolu. Izmjenjuju se osmijesi, bijes i razočaranje. 

Nakon dva sata igranja sveden sam na činjenicu da ću nakon ove runde stvarno išetati van gologuz, jer ono što sam do sada uložio daje mi kredit na leđa do smrti i više.

"Ajde bijedniče, sve ili ništa. Nećeš se sada povući valjda.  Aha ha ha."  Grca, kašlja, podriguje i dobro da smeće neotesano ne prdi. Izaziva me dok prizivam sve svece u pomoć.

Već sam odlučio.

"Sve ili ništa smeće jedno."

Namrgodi mi se, pljune ne pod, kimne dileru u za par sekunda uzima karte u ruke. Kroz pola sata ostajemo samo ja i on u igri. Ulog na stolu je ogroman. Toliki da bi me riješio svih financijskih problema i još bi ostalo.

"Mali da nisi malo previše zagrizao?"

"Ja ili pojedem ili ne probam!"

Karte na stolu se izmjenjuju a moj talon ne izgleda loše.

"Pokaži što imaš!"

Izvrće ruke i stavlja svoje karte na stol. Pokazuje široki osmijeh prošaran zlatnim zubima. "Skala!"

Srce mi je preskočilo nekoliko otkucaja i to je to. Nisam ni na nebu ni na zemlji. Znoj mi klizi niz čelo dok mi se ruke tresu.

Polažem karte na stol i s nevjericon izgovaram "full house seronjo!" Unašam mu se u lice i grabim svoj dobitak.

Prevrćem stol nogom i odlazim u neki bolji život.