Spašena ✅

Tajni spasitelj

Odlučna da saznam tko stoji iza tajanstvenih pisama, nemam drugog izbora nego krenuti tamo odakle je sve počelo.

Biram broj koji mi je David dao i čekam da se javi.

"Halo?" Kaže nježan glas s druge strane.

"Hej Majo, Sandra je."

"O ljepotice, kako si?"-pita me

"Zapravo jako dobro i htjela bih doći kod vas. Trebala bih Davida nešto."

"Zlato dobro došla si uvijek, pošaljem ti adresu u poruci i očekujem te večeras na večeri."

"Hvala ti Majo, vidimo se svakako!" Odgovorim joj s osmjehom jer se zbilja veselim vidjeti ju.

Dan mi je prošao tako. Li la. Tražim si posao i usput uspostavljam stare kontakte. Htjela sam se javiti svojim starim prijateljima Danteu i Ivoru. Ali nemam njihove brojeve, ali možda Erika ima.

"Halo Erika?"

"Ej Sandra, dogodilo se nešto?"

"Ma nee, znam da smo se sinoć vidjele ali sam te zaboravila pitatit da li se čuješ još možda s Danteom i Ivorom?"

"Da, zašto?"

"Pa htjela bih im se javiti, želim se ispričati." -tišina s druge strane.

"Mm gle...nisam ti nešto rekla. Nakon što si...ovoga...se odvojila od nas. Ja i Dante smo prohodali, a Ivor je otišao u vojsku i poslali su ga u Afganistan."

"Oh...nisam znala." Priznam joj

"Ali poslat ću ti Danteov broj. Mislim da će mu biti drago da te čuje."

"Hvala ti Erika."

Poklopim i zamislim se..kako mi se život promijenio. Sa svojim prebačajem sam izgubila toliko vremena koje sam mogla kvalitetno utrošiti na svoje prijatelje. Sada su mi to prijatelji kao stranci i moram ih opet upoznavati i vidjeti da li opće ima šanse da nađu oprost za mene.

Ostatak dana sam provela odmarajući  i čitajući pisma koja sam pronašla kod mame. Natočila sam si kadu punu vode i pripremila kupku. Ništa me ne može opustiti više  nego mjehurići i topla voda.

Nakon što sam se pošteno razmočila i voda se ohladila odlučim se izvući van.

"Sandraaa?"-kucanje po vratima i kreštav glas moje majke daju mi do znanja da je mir gotov.

"Da majko?" Pitam ljubazno.

"Ajde ispadaj van imam poslovni sastanak večeras,moram se spremiti."

"Evo gotova sam, minutu samo."

"Večera ti je u zamrzivaču. Ubaci samo u mikrovalnu."

Odjekivanje njenih potpetica u smjeru dnevnog boravka, nagovještavaju da odlazi i đabe mi da joj vičem da idem nekamo na večeru. Ionako nije ni bitno. Polako se prisjećam kako je izgledao naš odnos prije.

Odlučim obući novu crnu haljinu koju sam jučer kupila, stavim na sebe kožne gležnjače i prebacim kožnu jaknu. Uzmem crveni ruž i nanesem na usta. Nedostajalo mi je spremanje, pogotovo nakon što sam zadnju godinu dana provela doslovno u pidžami.

Špricnem dašak parfema i pogledam u ogledalo. Zagledam se u ženu koja stoji ispred mene. To je neka nova osoba, osoba koja djeluje tako zrelo i odlučno.

Neki novi elan me tjera da sve ispravim. Tjera me da nikada više ne pokleknem.

Dam si 5 i krenem Davidu,po djelove puzzli koje mi fale da sve bude jedna jedinstvena cjelina.

Nisam dobro ni pokucala na vrata, vrata se otvaraju. Maja me dočekuje raširenih ruku i odmah me hvata u zagrljaj.

"Uđi zlato, uđi,vidim godi ti povratak na staro." dobacuje mi.

"Hvala ti!" s osmjehom ulazim u dnevni boravak i taj osmjeh mi se smrzava na licu. 

Za stolom u dnevnom boravku ugledam Davida i ni više ni manje nego Arsena.

"Oh, da sam znala da imate gosta, ne bi dolazila,"

"Zbog tebe sam tu."- odgovori mi sa svojim dubokim glasom i pošalje trnce niz moja leđa i talas vlažnosti u moje gaćice."

"Zbog mene?"

"Moramo ti rasčistiti neke stvari." Odgovara mi David.

"S tim ciljem sam i došla."

"Sjedni." Kaže mi Arsen.

"Slušam vas."

"Idemo prvo večerati ima vremena za razgovor i kasnije." S osmjehom kaže Maja i već nosi tanjure na stol.

"Nekako i nisam baš gladna više."-prokomentiram više za sebe.

"Udovolji mi zlato, zanemari ova dva muška."

"Sve za tebe!" Volim ju ko majku i pojest ću to s knedlom u grlu radi nje.

Večera prolazi tiho uz pokoju Majinu doskočicu ili pošalicu. Napetost u zraku se može rezati nožem.

Tu i tamo mi oči odlutaju na Arsena. Svakim pogledom prema njemu, moje oči sretnu njegove. Svaki pogled u meni izaziva tornado, para mi grudi i nedostaje mi zraka.

Imam osjećaj da su moji osjećaji prema njemu sada još jači nego što su bili prije.

"Možemo sada prijeći na razgovor?" upitam nakon što sam odgurnula tanjur i ostavila pribor.

David i Arsen me pogledaju a Maja odluči pobjeći. Imam osjećaj da se radi o nečem gadnom.

"Sandra..David je moj otac."- kaže Arsen mirno. Oči dobro da mi nisu ispale kroz duplju u glavi.

Pogledam u Davida koji je samo pognuo glavu.

"Znači sve je bila laž i paravan iza kojeg si se ti skrivao?"-pitam ga ljuto. 

"Sandra, Maja i ja ti nikada nismo lagali i od prvog dana smo te prihvatili kao svoju kćer. Arsen mi je rekao da ti treba pomoć i bezrezervno smo to prihvatili kao nešto prirodno. Ostavit ću te da porazgovaraš s Arsenom."

Suze mi se lagano skupljaju u očima, gutam kao pelikan samo da ih ne pustim van, da ne vidi moju sramotu.

"Pretpostavljam da se ne sjećaš onog kobnog dana."-započinje Arsen

" Slučajno sam te ja našao uz cestu, bila si na rubu smrti. Nakon što sam te zbrinuo u bolnici, nisam mogao dopustiti da si to radiš više. Ja sam bio taj koji ti je bukvalno zabranio izlazak iz ta četiri zida. Naravno uz pomoć Davida. Onaj dan kad si otišla od mene bio sam prepun sebe i poslao sam te k vragu ne znajući da si već vraga ugledala. A ja sam bio taj koji ti ga je pokazao.."

Boli me srce dok priča, otvara mi rane i čiati alkoholom. Ne mogu zadržati suze više,počinju kliziti niz obraz. Neka padaju u tišini. Ne zaustavljam ga, puštam ga da mi kaže sve.

" Možda sam tada krivio sebe i išao ti pomoći tako da te odvojim od svih i strpam u bolnicu. Iskreno ne znam više što mi je bilo u glavi ali samo znam da mi je drago. Ne kajem se ni malo."

"Ti si pisao ona pisma?"

"Da.Znam da tvoji ne znaju ništa i htio sam da tako ostane. Dovoljno si bila u lošem stanju i nisam htio da se na kraju i oni obruše na tebe. Što ne znaju ne može ih boljeti."

"Ne znam što bih ti rekla. Mislim da mi treba vremena dok to sve obradim." Ustajem od stola i jurim van. Jednostavno je to sve previše za mene.