Ako sutra ne postoji ...

2. DEO

Devojka se zadihano kretala uskim i zabačenim ulicama. Njeno srce je jako udaralo u njenim grudima.
- Moram da se vratim u južni deo grada.

Lisica se sakrila iza kanti kako bi sačekala da policijske sirene utihnu i potraga za njom se smiri. Nalazila se u severnom delu grada, na teritoriji druge mafije. Nije imala gde da beži, ako bi izašla na ulice bila bi u opasnosti od policije ili Blood King-sa pitanje bi bilo samo, ko će do nje stići prvi? Talija se zamislila gledajući u ulicu kojom su prolazili užurbani ljudi.
Gvadalahara je grad podeljen na severni i južni deo, sever je oduvek pripadao Blood Kings-ima, a jug Dark Angels-ima. Talija je bila deo Dark Angels-a na teritoriji Blood Kings-a, ako bi je uhvatili najbolji mogući ishod bi bila smrt. Nigde nije bila sigurna, čak i da je policija uhvati i zatvori, samo bi bilo pitanje vremena kada će neki clan Blood Kings-a doći do nje. Oni verovatno već znaju da je ona na njihovoj teritoriji.
Lisica je čula da se sirene udaljavaju i navukavši kapu pošla je duž zabačenih ulica osuškujući svaki zvuk. Duboko u sebi je osećala da ide u pravom smeru i pustila je svoj instinkt da je vodi kući, njen instinkt nikada nije pogrešio i nadala se da je i sada tako. Imaće sreće ako se izvuče iz ovoga u jednom komadu.
- Hej?

Lisica se ukočila čuvši muški glas iza sebe, njeno disanje se ponovo ubrzalo dok je adrenalin ispunjavao njeno telo. "Brži su nego što sam očekivala." Okrenula se ne podigavši pogled sa zemlje. Nije videla ništa više od nogu čoveka ispred sebe.
- Skini kapu.
- Zasto?
- Mozes skinuti kapu ili umreti tu.

Začuo se zvuk repetiranja pištolja. Lisica se zaledila na mestu. "Sranje." Pokušavala je da smisli način za bekstvo ali njen mozak nije dolazio do rešenja. Prisetila se trenutka kada je prvi i jedini put zadobila metak, bila je tako blizu smrti i nije želela da ikada više prolazi kroz to. Skinula je kapu i pogledala pravo u čoveka ispred sebe. Na njegovom licu se oslikao demonski osmeh.
- Vidi, vidi, vidi, "Lisica" je zalutala na vučiju teritoriju.

Talija je prepoznala čoveka koji ju je držao na nišanu bio je to Isak Rejns, sin vodje Blood Kings-a Gregora Rejnsa. Njegovu smeđu kosu, snažnu figuru i zeleno-plave oči je bilo teško zaboraviti. Videla je Isaka par puta pre toga, jer su dve bande skoro svaki dan upadale u krvave okršaje. Pored toga Talija je bila odgovorna i za više slucajeva u kojima je policija nalazila mesta na kojima su Blood Kings-i krili drogu i devojke, tako da je predstojala velika nagrada clanu Blood Kings-a koj je uhvati i zatvori.
- Lepo ćemo se zabaviti kad si več ovde.

Isak joj je pokazao rukom da se okrene i stane uzazid, što je lisica i uradila nemajući izbora. Čula je njegove korake iza svojih leđa i osećala je njegov pogled na sebi. Prišao joj je toliko blizu da je mogla da oseti njegov dah na svojoj koži. Isak je uhvatio njene zglobove i uvezao joj ruke iza leđa...