Ako sutra ne postoji ...

13. DEO

Lisica je stajala kraj prozora u mračnoj prostoriji. Njen pogled bio je usmeren ka vedrom nebu, a njena ruka je čvrsto držala mali telefon. Držala je telefon prislonjen na uho i osluškivala, čekajući da se Markus javi.
- Da?
- Markuse! "ciknula je"
- Talija? Gde si?
- Nemam puno vremena, Gregorevi ljudi su me uhvatili i ne ostavljaju me dugo samu, zato slušaj. Otarasi se Fina, on je doušnik.
- Molim?
- Fin, videla sam ga juce, pokušala sam da ga se rešim, ali nisam uspela, izvini...
- Uredu je, ne brini ja ću se pobrinuti za to.
- Moram da idem sad...Isak će uskoro doći. I Gregor i nije baš srećan kada mu muvam iza leđa.
- Jel te kučkin sin povredio?

Talija je prešla rukom preko stomaka u zavoju i zatim se nasmejala u slušalicu. Odlučila je da prećuti Markusu o tome šta se desilo kako se nebi brinuo za nju. "Ima mafiju da vodi, za to mu je potrebna sva moguća koncentracija."
- Ne, nije.
- Ukoro ćemo ponovo biti zajedno.
- Znam, jedva čekam da te ponovo vidim.
- Hoćeš, samo ostavi telefon upaljen, naćiću te.
- Volim te.
- Znam.

Talija je prekinula poziv i spustila telefon ispod kreveta u mračan ugao, bila je pazljiva da ga slučajno ne ugasi.
- Ovo će biti zabavno.

Lisica je poskočila, iznenadno čuvši korake u hodniku. Naslonila se na zid i prekrstila ruke. Isak se pojavio sa jabukom u jednoj ruci.
- Dan nam je pretrpan, bolje da krenemo.

Isak je dobacio jabuku lisici i pozvao je da ga prati. Devojka je nakrivila glavu i ostala da nepomično stoji.
- Šta je sad?
- Gde idemo?
- Ti ides na zašivanje, ja ću sa druge strane imati dva sata života oslobođena od tebe, tako da nameravam da nađem neko zgodno zanimanje.
- Fuj.
- Sledeći put ne postavljaj pitanja na koja ne želiš odgovore.

Lisica je prošla kraj Isaka koji je stajao na vratima njene sobe, ćelije i pratio je pogledom.
- Takođe telefon moga oca je nestao.
- Pa šta to mene briga, to nije moj problem.
- Zapravo imam jak osećaj da ti imaš veze sa tim.
- Zašto? Juče bila zauzeta, znaš nož mi je parao stomak tako da nisam baš imala vremena da kradem telefone.
- Bolje da nisi ti, znaš šta te čeka zar ne?
- Kažem ti nisam imala vremena.
- Ne zovu te lisica bez veze, ljubavi.

Lisica je ošinula Isaka pogledom i zarežala okrenuvši mu leđa. Isak je pošao za njom, ali se zaustavio čuvši čudan ton zvona. Talija je osetila kako je obliva hladan znoj. "Stvarno!?" Lisica se okrenula pogledavši Isaka u oči, on je već bio izvadio pištolj i uperio ga u nju. Lisica se uočila ne želevši da izaziva sudbinu, ne ovog puta.
- Ovo se moglo očekivati.

Lisica se uspravila i nastavila da posmatra Isaka pred sobom. Njegove svetle oči su podsećale na plamenove, a njegova smeđa kosa podsećala je na lavlju grivu. Odjednom se iza Isaka pojavio Sebastijan, decko koji se borio sa lisicom u areni.
- Sve okej?
- Taman na vreme, možeš li da je držiš na nišanu par minuta, moram nešto da proverim.
- Da, šta se desilo?
- Maznula sam taticin telefon.

Lisica je priznala uz podsmeh i namignula dečku. Isak je odmahnuo glavom i vratio se u lisicinu ćeliju, izlazeći par minuta kasnije sa telefonom u jednoj ruci. Njegov pogled se nalazio na malom ekranu, izgledao je ljuto i napeto. Lisica je idalje stajala, znajući da nema gde da pobegne. Dečak je pomalo zbunjeno posmatrao situaciju.
- Šta je uradila?
- Razgovarala je sa nekim, ali ne znam ovaj broj.

Isak je podigao pogled na lisicu i prišao joj je, snažno je uhvativši za ruku. Povukao ju je i vratio nazad u ćeliju, zaključavši vrata od rešetki za njom.
- Čiji je ovo broj?
- Mislim da znaš.
- ...Nisi svesna koliko si zajebala sebi život.
- Moj ili vaš život?

Isak je ljuto lupio šakama u rešetke i odmarširao niz hodnik, dok ga je Sebastijan sitnim korakom pratio. Devojka je stala kraj prozora i zagledala se u nebo. "Nadam se da si imao dovoljno vremena da me lociraš Mark...Jer ako nisi, možda sam stvarno sjebana...."