Ako sutra ne postoji ...

30. DEO

Dani su prolazili brzo, dok su noći predstavljale večnost. Devojka je preko dana bila okupirana svime i svačime, dok je noću bila sasvim sama u tišini davajući svečanu pozivnicu demonima iz prošlosti. Njene plave oči su preko dana izgledale nedodirljivo, dok su se noću iz njih izlivale divlje bujice. Njena kao ugalj crna kosa, koja je pre bila puštena sve češće je bila zarobljena u visokom repu ili neurednoj punđi. Činilo se da je daljina bila ta zbog koje je devojčina ljubav prema Markusu rasla umesto na nestane.

Nedelju dana kasnije... Talija se ješ jedanput probudila u cik zore. "Glupi grip!" Devojka je ustala proklinjući mučninu koju je osećala već duže vreme. Devojka se na brzinu stredila i uvezala svoju dugu crnu kosu u punđu pruštajući da joj par crnih pramenova pobegne. Izašla je iz sobe kaskajući kroz hodnike. Odlučila je da odradi nadašnje "zadatke" rano kako bi kasnije bila slobodna. Zaustavila se na hodniku čuvši glasove koji su dopirali iz Markusovih odaja. "Zašto staješ? Tebe nije briga šta se dešava tamo! Nisi više deo Markusovog života, a ni on tvog..." Prekoravala je sebe, ali njena radoznalost je bila jača od svega.

Na prstima se prišuljala prostoriji čija su vrata bila odškrinuta. Sada je mogla i da vidi i da čuje šta se dešavalo u prostoriji. Talija je osetila kako joj se stomak prevrće kada je videla devojku svetle kose i svetlih očiju kako stoji kraj Markusa. "Zašto je Kirana ovde? Kada je uopšte došla? Jesam li ja jedina koja ne zna?"
- Venčanje je sutra, zar ne?

Devojka zlatne kose u haljini nežno roze boje se približila Markusu par koraka, našta je on odgovorio osmehom. Nijedno od njih dvoje nije bilo svesno crnokose devojke koja je stajala u senici sa druge strane vrata. Njeno srce je ubrzano poskakivalo dok joj se stomak prevrtao.
- Da, jesi li izabrala halinu? "učtivo je pitao"
- Jesam, baš je lepa, nažalost videćeš je tek sutra. "zadirkivala ga je"
- Čekanje mi nesmeta. "zključio je podigavši čašu koja je stajala na stolu kraj njega"

Talija je još jedamput osetila mučninu, njene oči su se napunile suzama. Kroz glavu su joj prolazili razgovori koje je vodila sa Markusom u prošlosti. "Ovaj razgovor smo mi trebali voditi Mark. Sećaš li se kada si mi rekao da bi voleo da nazoveš sina Despot, jer ja se sećam i neću nikada zaboraviti..."

Kirana je uzela Markusu piće iz ruku drsko stavši pred njega.
- Zašto si tako hladan prema meni?
- Hladan? Predpostavljam da je to zato što ni ja, a ni ti ne želimo ovaj brak, okej bar ja ne želim.
- Provešćemo ostatak života zajedno, zar ne možemo da se slažemo? Zauvek je puno vremena.
- U tom slučaju trebalo bi da znaš da sam ovo ja kada sam dobro raspoložen.

Oteo joj je svoje piće iz šake i ispio ga. Devojka je frknula prekrstivši ruke, bila je smešno niska u odnosu na njega. Mark je spustio čašu i uzeo je neki papir sa stola, krenuvši ka vratima.

Talija je tiho poskočila i zatim se vratila malo unazad kako bi izgledalo kao da je tek ušla u hodnik. Na brzinu je obrisala oči i protresla se, a zatim je počela sa glumom. Hodala je uobičajenom brzinom kada je Mark izašao iz prostorije mahnuvši prema njoj papirom. Dvoumila se da li da ga ignoriše ili ne, ali mu je ipak prišla. Iza njega se pojavila Kirana sa nekako ljubomornim pogledom. Naravno da je znala da su Talija i Mark bili zajedno pre nje, svi su znali.
- Da? "crnokosa devojka je prekrstila ruke"

Mark ju je proučavao pogledom. Njene oči su ukazivale na to da je dosta plakala u zadnje vreme. Na trenutak se povila.
- Jesi li dobro? "izvio je obrvu"
- Aha. "ipravila se"
- Okej, daj ovo Jakovu. "pružio joj je papire"
- Šta je to, ako smem da znam? "prevrnula je papire po rukama"
- Narudžbine.

Talija se namrštila shvativši šta joj je rekao. "Uh kako mrzim ovo." Prešla je pogledom preko par brojeva, sa kojima su "označivali" devojke, i preko par imena javnih kuća i ljudi koji su ih "naručili".
- Važi.

Crnokosa devojka se okrenula i otišla niz hodnik...