Ako sutra ne postoji ...

16. DEO

Nikolas je ušao u kancelariju koju su delili on i njegov partner i najbolji prijatelj Gari. Gari je pričao na telefon i pozdravio Nika podigavši obrve u njegovom smeru. Šmeđokosi čovek je pokazao Niku rukom da će izaći na kratko kako bi u miru završio razgovor. Crnokosi čovek je odmah počeo da prelistava papire i dokumente, njegov sto je bio prepun. Više od pola ubistava i pokušaja ubistava je bilo uzrokovano od strane dve mafije. "Ovi ljudi ni najmanje ne mare za slučajne žrtve, sve što im je važno je nihov glupi rat. Neće stati dok se svi međusobno ne poubijaju." Nik je nervozno prošao rukom kroz kosu. Bilo mu je dosta posmatranja beživotnih tela, običnih i nedužnih ljudi, čija je jednina greška bila što su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Izvukao je telefon iz džepa čuvši zvono. "Poziv iz bolnice."
- Halo?
- Dobar dan, pričam li sa gospodinom Stone-om?

Nikolas je mogao da čuje prijatan ženski glas sa druge strane telefona. Blago se odgurnuo kako bi se odvojio od radnog stola i ustao.
- Da.
- Zovem u vezi devojke koja je stigla ovamo pre dve nedelje, Talija Daker. Probudila se oko 6 sati ovog popodneva, bila je uplašena i šizofrenična pa su joj dati lekovi za smirenje.
- Mhm, da nije slucajno rekla nešto kada se probudila?
- Ne, ništa bitno, rekla je samo kako mora da ode.
- Uredu hvala vam što ste zvali.
- Nema na čemu gospodine Stone.

Nikolas je ugasio vezu i stao ispred prozora, zamišljeno je posmatrao automobile koji su jurili u svim mogućim pravcima. Uvukao je ruke u džepove i nije ni primetio kada je njegov partner ušao u kancelariju.
- Hej, vratio sam se. Izvini Kler me je nagovarala da idemo kod njenih na ručak.

Negov partner je zvučao prilično potišteno dok je pominjao roditelje svoje žene, ali je njeno ime izgovarao sa neopisivom ljubavlju. Nik je idalje imao izgubljen pogled i nije bio siguran da li je čuo tačno šta je njegov partner rekao, ali je odlučio da mu ipak odgovori.
- To je lepo.
- Pa ako si tako obradovan slobodno idi umesto mene.
- Važi.
- Čak me ni neslušaš. Hej! Trgni se čoveče!
- Da!? Molim, čujem te nemaš potrebe da vičeš.

Nik se okrenuo ka Gariju izvukavši ruke iz džepova, seo je za svoj sto i ponovo počeo da prelistava dokumenta. Gari mu je prošao oslonivši se dlanovima na njegov radni sto.
- Ručak je u 4h sutra.
- Koj ručak?
- Onaj na koji si pre minut pristao da ideš sa Kler i njenim roditeljima.
- Šta?, neka hvala. Ja rešavam ubistva, a ne porodične drame turskih serija.
- Hej! Pristao si sad je kasno, ne možeš me ostaviti na cedilu.
- O mogu i hoću.

Nik se nasmejao pogledavši u svog prijatelja koji je već počeo da pada u depresiju i nabraja sve turske serije, o kojima je morao da sluša objašnjena od svoje svekrve.
- A i pored toga, planiram da idem kod Talije, probudila se.

Crnokosi čovek se nalakrio na sto posmatrajući svog prijatelja kome se polako budio osmeh na licu.
- Kad si mislio da mi kažeš, pa to je divno!
- Nisam znao da ti je toliko stalo.
- Sada neću morati kod Klerinih! Imamo važan razgovor sa beguncem sutra nemogu to da propustim! Joj, stvarno bih mogao da te poljubim sad Nik!

Nik nije mogao a da se ne nasmeje na reakciju svog kolege koji je bukvanlo počeo da igra. U kancelariju je zatim ušla jedna od koleginica, što je navelo Garija da u istom trenutku prestane sa igrom i pravi se da se ništa nije desilo. Devojka je sa čuđenjem prosla kraj Garija, koji je bio jednom rukom naslonjen na sto sa osmehom od uha do uha, i spustila još dokumenata na Nikov sto. Zatim se vratila istom putanjom pazljivo i radoznalo posmatrajući Garija, koji je odahnuo kada je ona napustila prostoriju. Nik je odmahnuo glavom.
- Stvarno si kao dete.
- Da, da glumataj ti, i ti bi igrao da si na mom mestu.

Nikolas je otvorio dokumenta u kojima su se nalazili zapisi o još jednoj mafijaškoj žrtvi, koju je detektiv svrstao u grupu "na pogrešnom mestu u pogrešno vreme". Goreo je od želje da nadje sve mafijaše odgovorne za ovo i strpa ih u neku oronulu rupu na što duže moguće...